Autor:Šiško Menčetić

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search
Autori, M Šiško Menčetić
(oko 1457- 1527)
životopis na Wikipediji Wikipedia-logo-v2.svg
Na Wikizvoru nema bilješke o ovom autoru. Molimo, pogledajte u Wikipediji.

Djela[uredi]

Pjesme[uredi]

Prvi dio Ranjinina zbornika, pjesni 1-512[uredi]

  1. Koji čtiš sej pjesni
  2. Ako je ispovis svaku zled ka čisti
  3. Zoviješe zora dan a slavno prolitje
  4. Perenu strilicu obrati u milos
  5. Što mi je, ne vim ja, ni poznam čim bolju
  6. Oči me, tužite, jer vas se plač prima
  7. Zač pravde, moj Bože, ljubavi ovoj ni
  8. Stavil sam sunačce ime ja toj vili
  9. Što ima bit ovo što nigda prî ne bi?
 10. Gdi je ovo sunačce?
 11. Zač ovu, ružan cvit, proslavljam svaki dan?
 12. Gizdava ružice, tako ti života
 13. Svitovna po sebi izvrsna nî lipos
 14. Tko zlatom oprede kosice na glavi
 15. Višnji Bog na nebi, vladalac od zvizda
 16. Slišite ovi sud, molim vas za ljubav
 17. Ovu rič svak, Bože, more čut i riti
 18. Pribijela ružice, molim te ljuveno
 19. Kamo se tko vlada, kamo se tko sudi?
 20. Željno me povenut učini ljuven stril
 21. Ovo svak govori, najliše razuman
 22. Ako ćeš, sunačce, da te se ostavim
 23. Tko želi novu stvar da čuje sad hodi
 24. Kad život moj pođe na službu ljuvenu
 25. Kolikrat uzbijesni, gospoje, moj razum
 26. Mniti će tkogodi, ovu vil gdi slavlju
 27. Gizdava diklice, tako mi zdravu bit
 28. Nigdar me, sunačce, neće jad ostavit
 29. Ovu vil sunačce mogu zvat i velit
 30. Molim te, rozice, rači mi reć hrlo
 31. Da možem ja tebi izreći, sunačce
 32. Sliši me svak sada, sliši me tko sudi
 33. Tako mi mladosti, gospoje od gospoj
 34. Svak meni zabavi gdi daju svit ljudem
 35. Ako je ono stvor razumni što scine
 36. Ako si gdi oni znat ki si dobra rad
 37. Toliko ni polje uresno s prolitja
 38. Kad tvoju gdi lipos zamirih, sunačce
 39. Krunice povita, džilju moj gizdavi
 40. Skrila je taj za cvit dva ličca vesela
 41. Tko more da muči gdi se 'e rič vazela
 42. Ovo ja ku želim jakino srdačce
 43. Povazdan ja plačem, ma kad noć ugledam
 44. Ne vim ja ini lik ovojzi ljubavi
 45. Ovu ja od ljudi čuju rič svaki čas
 46. Gdi možem da poju, noseći srdačce
 47. Ako je i s štetom i s vel'jom boljezni
 48. Ova rič odvika vinu se govori
 49. Sve molju Bogu se je li gdi sudac prav
 50. Pravi mi, moj Bože, neka te proslavju
 51. Svak ovdi pristupi pogledat ljuveno
 52. Pokli sam odlučen, od šta Bog izbavi
 53. Ako je na nebi ovakaj ljepota
 54. Za mene cvitak nî ni druge radosti
 55. Da bude jur strasna ljeposti ovaj vil
 56. Moj venče zeleni i kruno vesela
 57. Zlo ne vim ja veće negoli sluzi kad
 58. Pogledaj svak hrlo gdi je ovaj pustila
 59. Što veće da živu? Sad je smrt za mene
 60. Sunačce u litu ima vruć toli zrak
 61. Da većma zamami ovaj me srdačce
 62. Pokli plač, sunačce, vidiš moj i tužbu
 63. Pomisli, ružice, moj cvite svih gospoj
 64. Moj Bože, Bože moj, molim te za rados
 65. Sve odkle grem dresel, vapije razbor moj
 66. Zec tjeran od hrta, po poljih jur biže
 67. Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu
 68. Sliši me tužice, uresna ma kruno
 69. Jeda je daj sada prišal rok, sunačce
 70. Sluga se tvoj volju neg car zvat u saj hip
 71. Za virno služen'je prid onom od gospoj
 72. Pomoz' mi cviliti svak želje ljuvene
 73. Molim te, cvite moj, jakino gospoju
 74. Zakon je ljuveni da virno tko služi
 75. Dosada ljuven stril ne ćutih srdačcem
 76. Prisvitla gospoje koja sjaš sunačcem
 77. Je li tko na sviti da ovom ljubavju
 78. Sve človik što tuži (govore da je tač)
 79. Veli se jer oganj toliku ima moć
 80. Odkuda sad ova Boga dil izide?
 81. Prijal bih za službu u platu od ove
 82. Prjeđe će sunačce u istok zapadat
 83. Ako me ne ljubiš, moj venče izbrani
 84. Jes narav letušta (ovo je nje zlamen)
 85. Stvori Bog krjepostju zvir ke vid ne sveda
 86. Što tebi za rados da moju vidiš prit
 87. Pri nego ja pođu drugojzi poslužit
 88. Ne vim ja gdi stoje uzdisi bez broja
 89. Ne mnju da poznaje još ovaj od gospoj
 90. Pozri svak ureda na slavnu vil ovu
 91. Scijeneći u meni tko zađe daleče
 92. Prislavna gospođe, rači mi reć ovoj
 93. Vazmi me za slugu, prisvitlo sunačce
 94. Molim te, ružice, moj venče gizdavi
 95. Stanimo, ljubavi, gledati vil ovu
 96. Primili Blažu moj, molim te ovu stvar
 97. Nika vil izide jakino sunačce
 98. Sličniju pod nebi, vilo, stvar ne vime
 99. Prisvitlo sunačce, pravi mi za rados
100. Što Judit gospoja kon tvoje ljeposti
101. Gdi mi će vil ova što veće satvorit
102. Perice, u krilu izvidaj sokola
103. Zmija se nahodi, - ovo je istina
104. Slave ja mladosti inojzi jur ne dam
105. Ovdi nam u koli niku vil Bog izda
106. Ne mogu ne slavit tebe ja, sunačce
107. Svi lovci ki zviri za koris ne love
108. Za vel'ju dobrotu ku scijenjah u ovoj
109. Daj mi se za milos, gospođe, viditi
110. More li bit rados tolika na svitu
111. Ovo ti znam reći: na moju moli smrt
112. Ne vim te odkli ja začet jur slaviti
113. Neka je druzim sve iman'je od svita
114. Slišite niki glas i čujte Boga dil
115. Rec'te mi Boga dil kako će radosti
116. Ja ne vim koja čes toliku moć ima
117. Ovo je niki dan, slobodno mogu rit
118. Ne mogu ne žalit tebe cvit od gospoj
119. Poziram po tancu, od koga gospoje
120. Kolikrat, gospoje, virno ti poslužih!
121. Mneći ja, gospođe, da neće potužit
122. Zašto ja ne umrih, gospođe od gospoj
123. Ner tko je srcem lav i kamen u sebi
124. Ne bî li, gospođe, gdi veće ka mlados
125. Ako ćeš, cvite moj, za mene što stvorit
126. Mru, željom živeći, svaki hip a ne dan
127. Pokoli, gospoje, nećeš me za slugu
128. Razmi smrt jedinu ja ne vim zlo veće
129. Makar tve da uvik ne viđah mladosti
130. Iznese ova vil svoj obraz gizdavi
131. Pravi mi, sunačce, gospoje od vila
132. Mnogo sam u tuzi razlici ja bolil
133. A što je život moj odkli znam ljubezan
134. Ne mnju med od pćela da ima tuj slados
135. Gospođe gizdava, puna sve radosti
136. Prisvitla gospođe, neka znaš uviku
137. Dugo ja pohodim u željah, gospoje
138. Pribijela ružice, tako ti radosti
139. Ako ćeš da sam zvan, gospođe, blažem sve
140. Tko nije vesel sad kamen je, nî človik
141. Pokli me u družbu, gospoje, neć nigdar
142. Nu mi se umoli, prisvitlo sunačce
143. Veća se, mnju, rados, gospoje, ne veli
144. Ljuvena krjeposti, kaž' moći tej tvoje
145. Velmi se kriv pravi i togaj sud čeka
146. Kad godi, ružice, zamirim ures tvoj
147. Vite, me srdačce želeći umira
148. Što ćete da poju, koju li pjesancu
149. Molim te, sunačce, da mene ne zgubiš
150. Ovo je džilj bili, ovo je sva slava
151. Moćno t' me odskora ovaj vil prihini
152. Ako ćeš, ružice, da jošte poživu
153. Molim te ljuveno, moj venče gizdavi
154. Jeda je naredno nebeskom kriposti
155. Molim te gospođu, ne budi srdcem lav
156. Svaki viš lovac zapregne na ždrilu trudnoj zviri
157. Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila
158. Oh, što se ne čudi zajedno sa mnom sad
159. Slavi svak iz glasa ovu vil gizdavu
160. Neka smrt u mukah oćutim do mal hip
161. Sva rajska gledajte u ovoj gospoji
162. Toliku boljezan, gospoje od gospoj
163. Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
164. Da mogu životom izdvorit ovuj vil
165. Što scijeniš, gospoje, reci mi za rados
166. Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj
167. Slatko ti je ljubav rit, nu toj nje ime nî
168. Slišite, mladosti, slišite, gospoje
169. Veliku t' ima čes, veliku t' moć ima
170. Moj cvite rumeni, reci mi ovuj stvar
171. Tko će znat ljuven stril pogleda' svak lice

172. Gospođe, sliši me: toliku slas ima
173. Tako mi ljubavi, ne vim ja česa dil
174. Hoću se, gospoje, pomamit za slados
175. Bog mene človikom na svitu satvori
176. Prisvitlo sunačce, tako mi zdravu bit
177. Prisvitlo sunačce, ti s' moja gospoja
178. Gospođe i kruno, u tvojo' ljeposti
179. Kamo se tko pravi
180. Sunačce, umiru nesmirnom željom ja
181. Rači mi reć za har kako bi, sunačce
182. Kako mož, ružice, odolit srdcem toj
183. Život moj ne želi, gospođe, inu čes
184. Ne viđu taj ures, ne viđu tuj lipos
185. Kolicih vidit jes koje bih mogal reć
186. Da bi mi govoril, molju te, cvite moj
187. Ukaži, diklice, tvoj pozor gizdavi
188. Jak travi od polja prituži sunačce
189. Pomoz' mi svak tužit, kad ovu od gospoj
190. Sliši me, ružice, er ti ću sad pravit
191. Krozašto, ružice, ne pomniš za mene
192. Tko je ova, Boga dil rec'te mi da ju vim
193. Koli sam u tuzi ljuvenoj bolio
194. Gdi godi ličca dva izrazi ovaj vil
195. Ovo ka dostoja da ju svit proslavi
196. Prislavnu ovuj vil pogleda' hrlo svak
197. Što lovac luk i stril, kad u lov gre, nosi
198. Pribijela ružice, moj džilju gizdavi
199. Čudne ti je liposti ovaj vil gizdava
200. Da me sve nesrjeće od svita tiraju
201. Sada se zvat mogu i čestit i blažen
202. Misal mi zanosi
203. Makar svit da stane, ter što će govori
204. Molim te, nu me čuj, tako ti radosti
205. Mogu li da ne mrem svaki čas ljuveno
206. Molim svih ki sliše od ovih pjesni glas
207. Ako nî ovo man rečeno, sunačce
208. Misli se zloj ne dah, smrt makar da vidim
209. Nikoje vesel'je ovi svit sad ima
210. Meni ja kad stavljen oćutih na glavi
211. More se zvat kamen i mramor studeni
212. Moreš li, sunačce, izustit rič jednu
213. Slatko me zadosti ovaj vil pozire
214. Dokole ja željah viditi vil ovu
215. Priđe bih znal, Bože, što je sad na nebi
216. Kitice, ti pođi, dokole pođu ja
217. Neka znaš, sunačce, očito umiru
218. Želeći ovu vil ljuveno da združu
219. O slavna liposti svitlja ner sunačce
220. O slava od gospoj, anđelska liposti
221. Doj, višnji moj Bože, veliku t' ima moć
222. Sve bi se človikom vazelo govorit
223. Draža je viditi, lipša ner sunačce
224. Pod nebom stvar veću ne želim ni pitam
225. Pokli t Bog da kripos, ružice, na saj svit
226. Glasom ja dan i noć prizivam krjeposti
227. Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit
228. Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni
229. Draže nî človjeku poslušat ner meni
230. Gospođe, za mene govorit nî pjesni
231. Začuh svak gdi slavi, diklice primila
232. Ne mogu biti zdrav, gospođe gizdava
233. Bisere gizdavi, biser te svak zove
234. Mnil ne bih nigda ja da oni lip obraz
235. Mnogo mož, gospoje, moj venče veseli
236. Onojzi ku sliđu nî birek zadosti
237. Ner tko je kamen'je, a svak bi mogal rit
238. Molim te, sunačce, nemoj mi zazriti
239. Molim se jednu stvar tvojojzi radosti
240. Molim te, sunačce, promisli štogodi
241. Gospođe, zač prosiš jer mi su tužice
242. Onojzi ku ljubim rekoh ja uz tužbu
243. Slatko me ovaj vil pozire očima
244. Pomisli, ružice, što stvori jučera
245. Odkole ne skriva ovaj vil svoj ures
246. Ne mogu ne slavit dan i noć vil ovu
247. Svemogi moj Bože, molim te, ako glas
248. Za službu svaki čas pogledah radosti
249. Što tužih, toj dosta! odkoli život moj
250. Uresna krunice, sva dragi kamenak
251. Sliši ti ki ne mož slišat me radosti
252. Oni se veseli, oni se zove blag
253. Ako mi tko želi od drazih čut rados
254. Človiče, nikoga toliko srčano
255. Reci mi, ružice, jesi li bez mene
256. Kad ličce rumeno ovejzi od gospoj
257. Slađu rič čut ni reć ljubavi ne prave
258. Viditi tko žudi što mogu nebesa
259. Tko želi svital raj da gleda na sviti
260. Za drugo vil ovu život moj ne obra
261. Birek zna ovaj vil jer zlate nje kose
262. Blaženi čas i hip
263. Koji su u raju čudno se vesele
264. Ako tî prî pođe, komu ćeš mene oć?
265. Čestit ti prstenčac, gospođe od svih vil
266. Ako još dobrota nebeska raj stječe
267. Moj cvite izbrani, imam ti har nosit
268. Pomisli, sunačce, o venče biseran
269. Sokole gizdavi, prilijepa ptičice
270. Kad ova izide istoku protiva
271. Zapovid od vile obslužih, stvar malu
272. Velmi se veselih ovomu dnevi ja
273. Što je toj, gospođe, reci mi za rados
274. Kad pustiš kosice, diklice gizdava
275. Od tebe, sunačce, kada ja sčekah dar
276. Kad vidi ovaj vil, koja je sunačce
277. Jednom se ja spravljah na niku rados poć
278. Prisvitla gospođe, tako mi života
279. Slatko se veseli život moj, sunačce
280. Prisvitla od gospoj, tako mi života
281. Gdi si ti, kamo si koji znat sve si rad?
282. Kamo se tko veli da nije Bog ni raj?
283. Za ljubav jur vel'ju, gospoje, i za har
284. Što ima bit ovo, pravi mi za tvoj stril
285. Dokli te, sunačce, mlados mâ ne združi
286. Niku sam gospoju izabral služiti
287. Istom mi zapoviđ a ne mol', cvite moj
288. Moj tanče ljuveni, velmi te ja molju
289. Sunačcem viđu sja nika vil u tanci
290. Reć mi se jur hoće, nu me je, cvijete, sram
291. Prisvitlo sunačce, višnji Bog učini
292. Kada Bog ovi svit odluči proslavit
293. Tko sčeka darom dar, moj cvite veseli
294. Imam ja gospođu punu sve radosti
295. Dva draga, dim uprav, jedan se mogu rit
296. Kad vidi ovaj vil ucviljen da sam ja
297. Čuh gdi se spovida da lijepim kosami
298. Ako se istina viruje sad moja
299. Izbrana gospoje, moj cvite rumeni
300. Sliš' moju svak mlados gdi cvili svaki čas
301. Nî mi sad život moj na pamet, ružice
302. Veći se jur prirok človiku ne stvori
303. Jak srce od lava, također od mene
304. Gojil sam jedan cvit od moga života
305. Od ove tko srjeće većma je nadiljen
306. Govore jur druzi: "Nî veće žalosti
307. Za malo vrimena što postah na dvori
308. U vel'jih jes tugah tko je bil prjeđe blag
309. Jurve mi ljuvena boljezan dotuži
310. Molim te, ružice, pogledaj na mene
311. Sliši svak tko skrovno ne drži potaje
312. Ako je koji trud što želim imati
313. Još mogu rit ovoj: jes mene tko ljubi
314. Što živih u mukah, namirit mišlju ja
315. Nemoj da govoru, moj džilju
316. Jakino tko venčac ružicom ukresi
317. Što ima bit, Bože, da ova ka je cvit
318. Ovo su dvi zvizde, ovo dva sunačca
319. Zavidos koja bdi kako straž dan i noć
320. Velmi se čudu sad kako me prosiš toj
321. Za vele vrimena ne služih ku služu
322. Tko vas je, gospođe, ljepotom napisal?
323. Svi ki ste u tancu, tako vam radosti
324. Onaj vil ku ljublju poruči jedan dan
325. Mogu reć pravedno, od moje mladosti
326. Svu tugu priljutu od svita zabudem
327. Govoru pravedno da mojoj mladosti
328. Zač imaš zlu volju, moj cvite rumeni
329. Sve zabih tužice od moje mladosti
330. Molim vas svih okol, nemojte zazriti
331. Pjesance, kad budeš na skutu toj fravi
332. Pozri svak, dim uprav, međ nami sunačce
333. Neka toj dobro viš, ne scinju veći dar
334. Ljubica, pripros cvit, nu lipo zač vonja
335. Nu pamet postavi, gizdava gospoje
336. Mogu reć, odkola znam što je svit ovi
337. Sliši me za ljubav, molim te, sunačce
338. Grlica, jedna zvir, kad zgubi jur druga
339. Pravi mi, ružice, smirno te ja molim
340. Sâm se sam ja zabil jes' li ti on cvitak
341. Odkud mnjah da me će ogrijat sunačce
342. Pritrpih velik trud za tvoje počten'je

343. Prjeđe mnjah umriti, prisvitla od gospoj
344. Dokle je život moj, da t' vesel ne stoju
345. Bogme ti umira tvoj sluga, sunačce
346. Svakojzi nemoći človika nezdrava
347. Da živu sto godin kako struc tvrd i zdrav
348. Sliši, svitlo sunačce, koje tuge s boljezni
349. Od moje gospođe kad čuju ime ja
350. Zlo ti je zla običaj, na viru zlo vel'je
351. Tvrđi je nere lav, tvrđi je ner kami
352. Ako je paklen trud s tolikom boljezni
353. Svaka ptičica žalosno ka poje
354. Nika vil cvit vidi u mene žut; zatoj
355. Kakav je ovoj red ki život moj obra
356. Doj, Bože, pogledaj, ki dijeliš radosti
357. Svak mene ostavi, pokli sam ostavljen
358. Ne scijeni zlo veće na sviti moja svis
359. Kamo se tko prave da ljubav i nje stril
360. Priblažen tko bi znal svršen'ja od stvari
361. Ako tko poželi čut moje dobro kad
362. Kad ta vil doteče, pruživ se jak zmija
363. Sada se jur tašto ne zvoni ni poje
364. Ako sam toj rekal, moj džilju gizdavi
365. Kad vidim gdi rados od ove ku služu
366. Uzmožna gospođe, tko milos ku žudi
367. Za vele vrimena od moje mladosti
368. Prisvitla od gospoj, da bude živiti
369. Biserni cvite moj, biserom svak zove
370. Zač skrivaš svoj obraz od mene, cvite moj?
371. Kroćahta diklice, tako ti radosti
372. Da znate, ljuveni, sve ljubi život moj
373. Pale me srdačce tvoja dva pozora
374. Neka znaš, ružice, meni su s boljezni
375. Žalosna mâ mlados, ka pokoj ne ima
376. Jak trudan jelenčac poželi vodice
377. Neka znaš, diklice, želja mi dotuži
378. Kroćahta diklice, ako ćeš slaviti
379. Mlađahta diklice, prî nego bîh uzril
380. Kad godi, sunačce, pomislim na tvoj plač
381. Kad bi imal cvit ovi lip miris jak pomas
382. Koliko razbludno ovaj vil putem gre
383. Kolikrat govoru, gospođe, s kim na zbor
384. Tome tvom liposti, diklice gizdava
385. Pravi mi, cvite moj, pokle mi s' gospoja
386. Kroćahta diklice, stiru se, dim uprav
387. Ako se napuno mnom brineš i boliš
388. Ne ljubim, dim uprav, ner venem, sunačce
389. Kad bih ja tebi drag kako si ti meni
390. Kako se odpravljaš, prisvitlo sunačce?
391. Koliku ima moć lipos tva, gospoje
392. Koliko život moj ne misliš rastvorit
393. Ova će još dikla bit mnozim s tužice
394. Meni jur od nova nî veće pogodje
395. Prikrasna diklice, kad stanu pozirat
396. Kad ta vil uz pjesan na prozor izide
397. Gorči je život moj, oh, vinče biserni
398. Vim da moj razgovor Kupido sam ne vi
399. Kad taj vil odluči smilit se na mene
400. Koli se on blažen i čestit još pravi
401. Kako se bez sebe ne more živiti
402. Kad vidih gospoju na rosnoj travici
403. Hrlo tec' i svemog tko nije dosle vil
404. Vidiš li, Ljubavi, tuj vilu međ svima
405. Kad bi um tko stavil na ovu ku želju
406. Kako će da pođu? što pamet ne stave
407. Kad ta vil doteče za milos ku dvoru
408. Kada se obazre ovaj vil okolo
409. Ozri se vil ova za diku uokol
410. Ovu rič svak veli: ne malo tko ima
411. Kad među gospođe ova se prigodi
412. Molim te, ružice, ozri se na me sad
413. Mlađahta diklice, tako ti ljuvezni
414. Da scijenim jer mene slobodit more smrt
415. Gdi se je sada dil svak, da mu govoru
416. Za ljubav od ove smamit se gdi neću
417. Kad jednom s tom vilom stah da se razdilim
418. Čuda su skrovena, čudne ti je naravi
419. Slavi svak vil ovu, hvali svak nje ures
420. Srčani moj druže, s tebe mi sunce sja
421. Slađu stvar na sviti ne vidih, dim uprav
422. Kade me zaupi taj vila jelinkom
423. Anđelski tanca međ nami jedna mlađahta vila
424. Što samo ja željah očima viditi
425. Kad bih ja tebi lik, kako si ti meni
426. Imam ja sad smilos prsten zlat da sam zvan
427. Nî toli onada Saul kralj vesel bil
428. Ako sam komu drag, sa mnom se veseli
429. Kade se, sunačce, namirim u tvoj dvor
430. Rači mi reć uprav tko slišiš mene sad
431. Koliko da tvoj dvor pohodit ja začeh
432. Ka je toj pomama pravednih da tvoriš
433. Kako ja nisam rad i vesel zadosti
434. K onoj se odpravljam koja me tač obra
435. Kako svak ne hvali tej obraz umiljen
436. Kupido, ki sklada poda se vas sî svit
437. Ako ćeš, Stijepo moj, za mene što stvorit
438. Pomisli, sunačce, krunice od vila
439. Kad te vil od gospoj mene stril porazi
440. Kad ta vil ugleda gdi gredu ja hrlo
441. Velmi je trudna stvar za ljubav služiti
442. Kad pusti ovaj glas iz usti jak grimiz
443. Kad ta vil izide jakino sunačce
444. Kad ta vil pristupi na mjesto skroveno
445. Ovo je prišal rok kad ću reć: blažen dan
446. Koli je obično gdi se je stavila
447. Kad grlo jur slavje ovaj vil prostri van
448. Kako ja za rados ovo sad ne venu
449. Ako se blag zove i čestit još pravi
450. Kad vidi ovaj vil koja je sunačce
451. Kako da na polju, kada je s prolitja
452. Kako me strah ne bi gdi biješe stavila
453. Kamo se ki žude lijepu stvar gledati?
454. Kad godi spomenem, moj Bože, stvar ovu
455. Kako čuh da pođe gospoja na zelen
456. Kako da ne venu i ličcem ne blidim
457. Ovu rič svak veli: ne mnogo tko ima
458. Drago ti je drag biti, drago ti je mila stvar
459. Mogu reć: tač sluga ova me udvori
460. Dosada nisam vil kako se žali drag
461. Ovo je prilika: starica za pinez
462. Slišite, ljuveni, da vam se potužu
463. Otide sunačce, otide ljepota
464. Otide, dim uprav, priz more ljuven stril
465. Od Boga veću stvar ne želim ni vim reć
466. Bože, ki caruješ kraljevstva nebeska
467. Tako mi mladosti, kako vas ne gledam
468. Tko može da gleda nemilu ovu zvir
469. Njeki se nahodi u gradu trag sada
470. Tko može odolit da ličca suzami
471. Ovo čuh govore gdi veli star i mlad
472. Ali je nesrjeća, ali je uzrok tvoj
473. Koje su tužice na tvomu srdcu sad?
474. Kupidov luk i stril proklinam svaki čas
475. Koliko ovaj vil slađe me pozira
476. Od svih je mudrih sud: tko želi što mučit
477. Pođ' da je tko uzdan u ženu, koja je
478. Drž' ovoj na pamet, človiče, ter nigdar
479. Ako je lip obraz u ove mladosti
480. Na sviti nî s većom, što sunce obasja
481. Oh, višnji Bože moj, gorko ti ucvili
482. Što ste tač žalosne? što biste imali
483. Koja je ovoj ćud u semuj človiku?
484. Prisvitla od gospođ, da li bî srcem lav
485. Sad život moj obra, odsad se zatječem
486. Da li toj dostoju od tebe, gospođe
487. Tko ima u sebi milosti tač malo
488. Ne nađoh huđu stvar do danas pod nebi
489. Ne najdoh zlo veće na svitu vas moj vik
490. Kada bîh vazel ja ovu vil sliditi
491. Kad koga nesrjeće odluče ucvilit
492. Kako da govoru dobro ja na ljubav
493. Kako se k obrazu Božjemu odpravlja
494. Koliku taji zled ova jur gospoja
495. Kamo se ki vele da je trud najveći
496. Kupido sâm da je! danu je još veća
497. Koliko da rados zgodi se toj vili
498. Oštar ti zub ima prokleta nenavis
499. Ako tko ima moć obraz lip gledati
500. Koliko jes ljudi, za svih je meni vaj!
501. Tko bude razdijeljen s velikom radosti
502. Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet
503. Slatki moj Izuse, smirno te ja molim
504. Komu sad ne rižu srdačce svi noži
505. Slatki moj Izuse, tač svrúći svis moju
506. O vjerni krstjane ki putem hodite
507. Človiče, tva ljubav čini me s neba sît
508. Za mal čas nu postoj, ti koji putem greš
509. Omehšaj, Izuse, me srce kameno
510. O sinu Davidov, ljubavi gorušta
511. Velmi ti je gorušta, moj Bože, ljubav tva
512. Koji će, Bože, sud da ti se za zlobe