Sliš' moju svak mlados gdi cvili svaki čas

Sliš' moju svak mlados gdi cvili svaki čas autor: Šiško Menčetić

300. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Sliš' moju svak mlados gdi cvili svaki čas,
   zgubivši svu slados jakino tužan glas.
Jur bi mi gojnije u majke utrobi
   da put mâ skopnije kako mraz ki znobi,
zač ne bih sad hodil va ovih nevoljah, -
   da bih se još rodil kamenkom, ja voljah.
Makar ja da zginih po način neredan,
   kad najpri procinih što je noć, što li dan,
vid' ne bih osuđen živiti plakaje,
   ni bih bil utruđen skončan'ja čekaje.
Nebeski Izuse, svakoja ti vidiš,
   a gorke me suze ne hoćeš da slišiš?
da li me ć izgubit toliko mlađahta?
   er se ja sâm ubit odlučih sađahta.
On tko je taj uzrok da se ja dreselim,
   oni ga vik i rok koji mu ja želim.