Molim te gospođu, ne budi srdcem lav

Molim te gospođu, ne budi srdcem lav autor: Šiško Menčetić

155. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Marija.

Molim te gospođu, ne budi srdcem lav,
   ter ne da' da pođu skončat se za ljubav,
   zač pamet razdiru u želji ljuveni,
   kad godi poziru tvoj obraz rumeni.
Ar u njem meni sja prisvitlo sunačce,
   zatoj sad venem ja i moje srdačce;
   zatoj mi zamiru ne ima' svršeno,
   ako te ja tiru i slidim ljuveno.
Rači se čudit još gdi sam ja dosad živ,
   ter mi rec': kako mož odolit tolik gniv?
   ki trplju s trudom sve, moj cvite izbrani,
   želeći ličce tve ko mi se sve brani.
Jer sama viditi toj moreš, ružice,
   što bude sliditi od tvoga služice;
   ar svaki čas i hip ličca mi poblide,
   kad godi obraz lip tvoj odkud izide.
A zatoj još molju, gospoje od gospoj,
   ne čin' tač da bolju u tuzi ljuvenoj;
   ja drugo ne želim, moj venče gizdavi,
   ner da se veselim kon tvoje ljubavi.