Zašto ja ne umrih, gospođe od gospoj

Zašto ja ne umrih, gospođe od gospoj autor: Šiško Menčetić

122. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Zašto ja ne umrih, gospođe od gospoj,
   najprvo kad uzrih anđelski ures tvoj?
Ter ne bih patil sad gorušte ljuvezni,
   s ke mi jest žestok jad i tužne boljezni;
   jer slavni tvoj ures, moj venče gizdavi,
   razgoril mene jes goruštom ljubavi;
ka ljubav satvori da cvijelim, da sam spet,
   u željah da gori život moj i pamet.
   Zato ja pravedno htih da te poslužu,
   da s mojim zajedno obraz tvoj sadružu,
jeda bih životu odmakal što roka
   i da ti ljepotu ne kažu s priroka.
   Ali ti ne hvališ pravedno služen'je
   i takođ ne žališ ljuveno tužen'je,
pokli neć da sam tvoj, pokoli neć k meni
   svrnuti pogled svoj i ličci rumeni,
   pokoli smiliti neće me tvoj ures
   za kojim cviliti usilno meni jes.
Oh, ja mnjah da slava virnos jest satvorit
   i služba da prava milos će izdvorit!