Svu tugu priljutu od svita zabudem

Svu tugu priljutu od svita zabudem autor: Šiško Menčetić

326. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Svu tugu priljutu od svita zabudem,
   kada se na skutu gospođi ja zbudem,
jer s nikom radosti pričeka tuj mene
   u koj su sladosti od vične spomene.
Zgodih se u tuzi njeki dan velikoj,
   ka tuga da suzi učini obraz moj;
ma tom se vidih ja na krilu gospođe,
   od mene ona tja tužica sva pođe.
Vaze me uprašat: "Što cviliš, svilice?"
   a k meni prinašat svoj obraz i lice.
Ni to joj još ne bi zadosta što stvori,
   ter sama po sebi prsi bil' otvori.
Da gdi se nađoh tad od vel'je radosti?
   da bih li tadaj rad u svojoj mladosti?
Odsad se ja uvik ne haju od zledi,
   pokli nju za moj lik višnji Bog naredi.