Svak meni zabavi gdi daju svit ljudem

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Svak meni zabavi gdi daju svit ljudem
autor: Šiško Menčetić

34. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Svak meni zabavi gdi daju svit ljudem
   ne služit ljubavi, a sebe ne bljudem.
Ja srca dim s dobra, po roku naučen,
   da tko li toj obra kako ja bit mučen,
strah me je domalo on da se ne kaje,
   trud nad sve ostalo milosti čekaje.
Makar ja ne kušah krjeposti ljuvene,
   ter sada ne sužah da život moj vene;
vim da bi oćutil tko moju boljezan,
   ja mnju bi ni slutil na srci ljubezan.
Ne ima' li pokoja život nje, živeći
   kako moj jur, koja skonča ga gniveći!
Da bi se oni dan u broju ne našal
   kad najpri ljuven plan mene je obašal
ona jur da mista travicam ne zenu
   na kojih godišta osam gre da venu!