Slišite, mladosti, slišite, gospoje

Slišite, mladosti, slišite, gospoje autor: Šiško Menčetić

168. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Slišite, mladosti, slišite, gospoje,
   s kolikom sladosti ovaj vil sad poje,
i tomuj, tko sliši, velmi se veseli,
   a želju utiši vesel'jem tko želi;
zač ne čuh ja dosle spivan'je tač medno,
   za koje sve posle parjat bi pravedno.
Moj Bože, sad ovi ako bih mogal glas
   ispisat ja slovi, čudnu t bih stekal vlas:
vas zapad, vas istok činil bih da pride,
   činil bih na ov rok što čuju da vide.
Nu tom bi dotekli da nazru nje mlados,
   ne bi li još rekli: "Ovdi je sva rados?"
Dim ovo na pravu: tako mi krjeposti,
   dali bi njoj slavu vrhu svih ljeposti,
odkole uresa slična njoj ne sude,
   komu se nebesa s naravom sva čude.