Stavil sam sunačce ime ja toj vili

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Stavil sam sunačce ime ja toj vili
autor: Šiško Menčetić

8. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Stavil sam sunačce ime ja toj vili
   koja me srdačce i mlados rascvili.
Jošte zled od dobra ne znah ja razvidit
   me srce kad obra nju slavit i slidit.
Služih ju na moj dan sa svu moć i kripos
   i život Bogom dan donih jo' za lipos;
milos jo' u zlatu ne pitah ni vas svit,
   ni činih za platu s njom cinu ni uvit.
Volju nje ja dvorih svaki rok čekaje,
   sam sebe izdvorih ter ostah plakaje;
najmanji moj uzdah ne plati mogući
   a neg trud ki uzdah zaminit pojući.
Da kupi još roba, bez hrane stal ne bi:
   što veće podoba tko služi o sebi?
Ovo me slobodi, ne pitam ini dar;
   a služih što godi, budi ti sve na har.