Kolicih vidit jes koje bih mogal reć

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Kolicih vidit jes koje bih mogal reć
autor: Šiško Menčetić

185. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.


Kolicih vidit jes koje bih mogal reć
   ki slugu na pjenez ne mogu virna steć;
   to li se gdi steče, mjeri se na zlatu,
   ter mu se ner reče veće da za platu.
A ovo' od gospođ bez plate služu, vaj,
   ka da mi reče: "Pođ', ter za me dušu daj!",
   ne bi nje život moj zapovid porekal, -
   ter službi nijesam toj "Zahvaljam" još stekal,
a nego dar koji, a nego združen'je
   koje se dostoji za virno služen'je.
   Nu da me izbrani ter slavni nje ures
   odijeva i hrani i plaća na pjenez,
satvoril što bi tad - nu mi svak govori, -
   kad službi virno' sad ku milos ne stvori?
   Mnju bi me satrla nje čudna neljubav,
   mnju bi me razdrla kako zvir gorsku lav,
mnju bi me činila životom da plaću,
   i što je stratila, samosto da vraću.
   Moji su dni gori negoli od sužna,
   pokli me tač mori ni kriva ni dužna;
ter plačem odolih dosada ja ovoj
   i mnokrat još polih suzami obraz moj;
   a veće trpiti ne mogu ovu zled
   ner rekoh vapiti ovoj zlo upored.
Ter koga stizati budu ja i srjetat,
   svakomu kazati ovoj zlo rekoh stat.
   Er da me za roba gdigodi zaplini,
   još joj se podoba da virnos procini;
a nego o muci o svojo' gdi služu.
   U kamen zatuci tko sliši gdi tužu,
   ter sluga po dobroj volji se ne daj reć,
   kad prava nî na broj brojena služba već.