Slišite, ljuveni, da vam se potužu

Slišite, ljuveni, da vam se potužu autor: Šiško Menčetić

462. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundova.

Slišite, ljuveni, da vam se potužu
   gdi sila jes meni još ljubav da služu.
Ja, da se mogu reć svršeno u miru,
   odlučih nigda već da ljubav ne tiru,
   zač u njoj pokoja uvik se ne pati,
   zač ljubav svakoja napokon zlom plati.
Zač ovo govoru? ner jer sam iskusil,
   zač se sam u dvoru ljuvenom nasuzil;
   jer veće u tužbi ner hvali bih vazda,
   odkli me na službi ljuvenoj Bog sazda.
Ma kad se slobodih ljuvene boljezni,
   veselo pohodih jakino tko bijesni.
   Zatoj se mladosti mnoge mnom čuđahu,
   ter moje radosti vele znat žuđahu.
Vidi toj nenavis, nesrjeća i ljubav
   ter meni, mnju, zavis imaše, dim uprav;
   zatoj mi malo toj potrpi vesel'je,
   nastupi život moj na veće dresel'je.
Nastupih sam na plač, nastupih sam na trud,
   nastupih na nag mač jakino kriv na sud.
   Zač jedan dan gredih ter vidih onu vil
   za kom vas posvedih, ar me nje rani stril.
Danu je još veća, ter ne vim ka je čes,
   koja li nesrjeća tad sa mnom bila jes;
   ar ne bi zadosta da me tač izrani,
   nu velik čas posta, vidit se ne brani.
Ovo bi, mnju, zarad da većma ukripi
   u srce moje jad svoj obraz prilipi;
   sta da me još gleda odnikud skroveno,
   pogledom od meda pozire ljuveno.
U nečas, vaj, pogled oni bi, dim uprav,
   u meni zač nî red, želeći nje ljubav;
   ar ju sam upisal u srce sa svu moć,
   ter mi je na misal nje ljepos dan i noć.
Ar odkli odluku služit njoj satvorih,
   malo ja za muku ljuvenu ne zgorih.