Sluga se tvoj volju neg car zvat u saj hip

Sluga se tvoj volju neg car zvat u saj hip autor: Šiško Menčetić

70. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Sluga se tvoj volju neg car zvat u saj hip,
   ter Boga sve molju da mi da razum lip;
jer bih rad staviti na nebo ime tve,
   dostojno slaviti od raja hvalom sve.
   Bog tebe krunicu vrh gospoj satvori,
   jak svitlu danicu međ zvizdam ka gori:
svim vaze anđelom izvrsne liposti,
   za tebe veselom uresit svitlosti,
   kom ovdi prisivaš svako'zi jur vili,
   ljepos im još skrivaš, jak zvizdam dan bili,
mogućim pozorom i ličcmi, ki gore
   sunačcem i zorom i rosom od gore.
   Kad svrneš tvu mlados toliko običnu,
   mnimo te svi rados k nebesom priličnu.
U mramor pravo jes da pišu, dim uprav,
   anđelski tvoj ures u kom je sva ljubav;
   er biše poražen bez tvoje ljeposti
   svit, kom je sad blažen i pun sve krjeposti.
Ni drugo dobro mni na zemlji tve lice,
   jakino veće nî ner jedna fenice;
   ter ti se dava čâs nad svaku gospoju,
   da t' ptice slave glas u pjesneh ke poju.
Di svaka: "Čudan dar, Bože, da na sviti
   ne javi toj nigdar ni, mnju, ćeš javiti."
   Ne mni prî proctit cvit za vidit tvu slavu,
   i da bi tebi svit u venčac na glavu.
O strilo perena, po moru svud plove
   za tebe serena, ter ime tve slove.