Stvori Bog krjepostju zvir ke vid ne sveda

Stvori Bog krjepostju zvir ke vid ne sveda autor: Šiško Menčetić

85. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Stvori Bog krjepostju zvir ke vid ne sveda
   prid sunca svitlostju, kad godi na nj gleda;
i drugu ka svu noć leteći uživa
   a k svitu bude poć gdi u dne pribiva;
   zač jo' je vrid svitlos, a Bog jo' razum da
   da bježi u tamnos kad zora uspada.
Zvir još ka u oganj nalita mni pomoć,
   a sprliv krila na nj, ne može veće poć;
   ter čim se umori i mrtva zadrhće,
   na oganj gdi gori sve trepi i prhće.
Menije je prilika ovaj zvir, dim uprav,
   kojojzi jur vika prikrati sam narav;
   moć ne imam akvile, ter nisam krjepostan
   gledati od vile na obraz ljepostan.
Ukrit se u tamnos također jur ne vim,
   tere grem prid svitlos, - pomoć se nebog mnim, -
   ka zgara me srce jakino plamen vruć,
   da željan do smrce nisam jo' voljan uć.
Ni bih rad, zač je sud da služim njoj vas vik,
   jeda bi na ov trud dala mi ljuven lik,
   ali s me mladosti da slimi zlatan vlas,
   jer ne imam radosti odko nje tiram glas.
Do suz me ucvilja nje grlo od sniga,
   a ličcem rastrilja jak strilac biliga.
   Oh, zatoj ja vidim, zaman je svaki red, -
   sila je da slidim gizdavi nje pogled,
odko je odluka koja me donesa
   gdi strila od luka na me se oteza.