Zavidos koja bdi kako straž dan i noć

Zavidos koja bdi kako straž dan i noć autor: Šiško Menčetić

319. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Zavidos koja bdi kako straž dan i noć,
   ištući svoju gdi ukazat more moć,
   ter mene rastavi s onomzi od gospoj
   bez koje ljubavi veniše život moj.
Ja zatoj kroz nje stan čestokrat prohodim,
   ter se tuj jedan dan u niku čes zgodim;
   reče mi s visoči, zazvavši imenom:
   "Jošte će me oči tvoje bit s vrjemenom."
Zaupih ja u taj hip: "Kada će biti toj?"
   Vrže mi cvitak lip, pak reče: "Nu postoj!"
   ter k meni dopade oni čas kako stril.
   Nu misli svak sade, kad bih ja u nje kril,
mogu li radosti tolike izreći
   ke mojoj mladosti ne biše po srjeći
   nu po nje ljubezni ku nosi na mene,
   kojom me boljezni izvida ljuvene.
Vim da prî ner rekoh rič koju za zdravje
   s rukami potekoh na grlo nje slavje,
   tere mi dopusti tuj bezu uprosa
   celov lip od usti ke bijehu jak roza.
Nu stani vrh sebe tko slišiš ovo sad,
   ako si jur tebe u ov hip vidil kad:
   je li tuj prilično da se ja veselim,
   je li mi obično, kad imam što želim?
Drugo ja ne pravljah ni mišljah u meni
   ner želju zabavljah nje ličci rumeni;
   ako li što recih, ne biješe ispravno, -
   s celovom li tecih na ličce prislavno.
Ovako provodi tko služi jur dobra,
   a plačan sve hodi tko služit zlu obra;
   jer u nje družbu doć još mi da ufan'je
   ko veću ima moć negoli iman'je.