Što živih u mukah, namirit mišlju ja

Što živih u mukah, namirit mišlju ja autor: Šiško Menčetić

314. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Što živih u mukah, namirit mišlju ja,
   pokli mi u rukah od ove ljepos sja.
Iman'je od svita za moju nî rados;
   zač pčela od cvita ne prija tuj slados
što prijah od ove anđelske ljeposti
   za koju čuh nove u sebi krjeposti.
Meni se nje oči i s grlom ne brane,
   kim višnja svidoči koja se nam hrane.
Veće ja za ništa ne marim ni haju,
   makar sva godišta ovakoj istraju.
Ne mogu još ne rit: udlji Bog ovi trud
   za ki se neću prit ni takođ iskat sud.
Dosti sam pravedno nadiljen za službu,
   pokli sam zajedno s gospođom u družbu,
od koje ne želim dovika stvar inu
   ner da se veselim ovakoj ja vinu.