Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj
autor: Šiško Menčetić

166. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.


Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj,
   koliko svoj ures ovaj vil od gospoj;
   ne da se pogledat, ne da se viditi, -
   volil bih da ne dat može mi živiti!
Ma neka još reku (što ne mni mâ pamet):
   mogla bi človjeku život dat i vazet,
   kako ga vazima svaki čas, gdi brani
   obazrit očima svoj ures izbrani,
kojim bi jur dala živit mi svršeno,
   da mi se nje hvala da pozrit ljuveno;
   istinu ter velim: nisam živ ni ću bit,
   dokole ja želim nje lipos obazrit.