Dokole ja željah viditi vil ovu

Izvor: Wikizvor
Jump to navigation Jump to search
Dokole ja željah viditi vil ovu
autor: Šiško Menčetić

214. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.


Dokole ja željah viditi vil ovu,
   ino jur ne veljah ner da se nje zovu;
   toliku držah čes u milos priti njoj,
   jer slavni nje ures zamami život moj.
A sad me govorit može nje sluga svak,
   kad od nje izdvorit može rič moj žitak;
   ter kad mnih sve sasvim da živem u pokoj
   gdi se nje sluga vim a venčac ona moj,
tadaj mi ljubezni zadaše žestok jad
   i željne boljezni, da nisam živit rad;
   jer viđu da služu gdi sam ja obljubljen,
   ter jošte ne družu; zatoj sam izgubljen!
Ar kad me za zdravje nje ljepos uprosi,
   grlo mi nje slavje svu pamet zanosi,
   ter ino odsela ne želim ni tužu
   nego nje vesela da ličca sadružu.
Pravlju još u meni: neću ja imat lik
   u želji ljuveni po sve dni, po vas vik,
   dokole u rukah onuj stvar ne vidim
   ka čini u mukah ljuvenih da blidim.