Neka znaš, diklice, želja mi dotuži

Neka znaš, diklice, želja mi dotuži autor: Šiško Menčetić

377. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Neka znaš, diklice, želja mi dotuži,
   želeći tve lice život moj da združi;
   ter veće trpiti ne mogu tolik trud,
   došal sam vapiti na tebe prid tvoj sud.
Ti pravdu ispravi, ter mi rec' rič tvoja
   zač u san i javi ne daš mi pokoja;
   zašto hoć da naga proždre me ljuven gniv?
   ako mi s' ti draga, jeda t' sam što ja kriv?
Rad bih ja, Bog svidok, da draga nis' meni,
   danu je toj uzrok tvoj obraz rumeni
   koji se želi sam, koji se sam ljubi;
   zatoj čin' ljuven plam da mene ne zgubi.
Smiluj se Boga dil; čin' da ja za službu
   vidim se u tvoj kril jedan dan u družbu,
   ako ćeš, moj cvite, da poznaš što je drag
   koji bi krozi te prionul za mač nag.