Prijeđi na sadržaj

Srčani moj druže, s tebe mi sunce sja

Izvor: Wikizvor
Srčani moj druže, s tebe mi sunce sja
autor: Šiško Menčetić

420. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Srčani moj druže, s tebe mi sunce sja,
   ti s' vjenčac od ruže kojim se gizdam ja,
i ti si život moj, ter čas bit bez tebe
   ne mogu ja zatoj koko sam bez sebe;
zač te sam svu, kruno, srci mom upisal,
   ter te je sve puno srce me i misal.
Ma kom te od tijela ne nazru očice,
   oči me bez dijela ostanu t', ružice.
Velmi se ja molju za togaj cić tebi
   neka tuj nevolju ne ćutim u sebi.
Narav tvoj ki slavlju stvor' u drag kamenak,
   neka te postavlju u moj zlat prstenak,
da te sve, sunačce, gledam ja očima
   i da me srdačce s očici mir ima,
od kojih čas ni hip pokojno ne priđu,
   kada tvoj obraz lip kon mene ne viđu.