Sunačce, umiru nesmirnom željom ja

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Sunačce, umiru nesmirnom željom ja
autor: Šiško Menčetić

180. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.


Sunačce, umiru nesmirnom željom ja,
   kada se namiru gdi ličce tvoje sja,
   zač mi se jezero učiniš ljeposti
   ku izreć Omero ne bi imal krjeposti.
Ter mnokrat budu reć iz glasa sam sebi:
   da očic imam već ner zvizda na nebi,
   ne bi mi zadosti, ne bih se sit ove
   nagledal radosti po vas svit ka slove.