Zač pravde, moj Bože, ljubavi ovoj ni

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Zač pravde, moj Bože, ljubavi ovoj ni
autor: Šiško Menčetić

7. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Zač pravde, moj Bože, ljubavi ovoj ni,
   ter tužit ne može komu se krivo mni?
Još prave napokon da ptice i zviri
   ti stavi pod zakon i pravdom samiri;
sada se dviže glas da ljubav još rabi,
   ljuveno da oblas od svita svu zgrabi.
More svit opustit ter ostat sirota,
   da li će dopustit tvoja toj dobrota?
Vidiš li da mlados taj ljubav svu sprži
   ter od sto u rados jednoga ne drži?
Najliše život moj, ki za čas radosti
   prija dug nepokoj u svojoj mladosti.
Da moj plač napoli smišan je s vesel'jem,
   ne bi mi sad koli plakati s dresel'jem;
oh, ali da je trud ki mogu trpiti,
   sila mi prid tvoj sud ne bi sad vapiti:
danu me jak zvir lav taj ljubav razmače,
   toj, viruj, ni ljubav, gdi na nju svak plače.
Bud' što jes, moj Bože, skrati tuj vel'ju moć,
   odko svit ne može toj moći vrha doć.