Molim te, ružice, moj venče gizdavi

Molim te, ružice, moj venče gizdavi autor: Šiško Menčetić

94. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Molim te, ružice, moj venče gizdavi,
   razmisli tužice od željne ljubavi,
   koja mi ne da san do sjutra od večer,
   ni pokoj kad je dan ner uzdih jak čemer.
A tomuj uzrok jes tva lipos i gizda
   koje kras i ures prosiva do zvizda;
   ter molim i zovu ja tvoju ljubezan:
   odnes' mi jur ovu ljuvenu boljezan.
Odnes' mi ovu smrt koja me sve vridi,
   koja me, kako hrt jelinka, sve slidi;
   ali mi pokloni za ljubav tvoj obraz,
   neka se ne roni život moj kako mraz;
neka te podvoru, neka te poslužu,
   neka se po moru i gorah ne tužu;
   neka te proslavlju, prisvitlo sunačce,
   jer viruj što pravlju: vene me srdačce.
Jošte mi Boga dil viru da' tva ljubav
   kako me ljuven cvil razdire kako lav;
   ter ću ja umriti, neka ti je na znan'je,
   ako mi sad riti ne budeš ufan'je.
Zatoj mi satvori, gospođe, ljuven dar,
   neka t' se govori ovoli slavna stvar:
   "Blaženi nje obraz, blaženi nje ures
   koji lik na poraz satvoril željnu jes."