Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit

Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit autor: Šiško Menčetić

227. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit
   ni mi ćeš tužice ljuvene utišit?
Jer što ja govorih sva moja godišta
   i službu ku stvorih, ti scijeni za ništa.
Zatoj me ostavi, izbrani cvite moj,
   kad za lik ljubavi neć mi dat obraz tvoj.
Možebit, da tebe ne poznam ja dosad,
   ne bih sad od sebe viditi konac rad;
volja još da zlobom budem ti služio,
   mnju moju da s tobom ljubav bih združio.
Nu jer bih prav sužan prid tvojom ljepotom,
   togaj dil ja dužan birek sam životom.
Da vidiš ti, Bože, jer ovu človik živ
   trpiti ne može nepravdu i nje gniv;
ovo ja na svit saj ne imam stvar inu
   negoli gorki vaj za druzih krivinu.