Još mogu rit ovoj: jes mene tko ljubi

Još mogu rit ovoj: jes mene tko ljubi autor: Šiško Menčetić

313. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Još mogu rit ovoj: jes mene tko ljubi,
   kad prid tom od gospoj mučanje ne gubi;
   za rajsko počten'je slavne nje liposti
   parjal bih služen'je ljuvene kriposti.
Ona toj ne gleda, ma način kad vidi,
   stavi red ter ne da obraz moj da blidi;
   poruči po sluzi rič, koju ne velju,
   zač ne bih rad k tuzi priložit vam želju.
Još mogu rit ovoj: jes mene tko želi,
   kad ovaj od gospoj meni se veseli,
   pokli me dočeka toliko ljuveno,
   ter ne smim reć neka ostane skroveno.
Ar bi se zabil svak, da tko zna ovdi sad
   koliko moj žitak ondaj se nađe rad;
   ter trpit onu slas, je li toj prečudno,
   imaje u oblas nje ličce razbludno?
Još mogu rit ovoj: nî na svit mladosti
   koja se jur k mojoj slikuje radosti;
   zač vidih još ljubav tuj niku međ nami
   ku ne smim reć uprav, da se svak ne smami,
gdi se sva miluje jakino otrok mlad,
   gdi se sva siluje kako bih veće rad;
   a drugo unaprid neću vam ja pravit,
   neka vam ljuven vrid ne budem pojavit.