Molim vas svih okol, nemojte zazriti
Molim vas svih okol, nemojte zazriti autor: Šiško Menčetić |
330. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Mari u stihovima 1-8. |
Molim vas svih okol, nemojte zazriti,
ako sam ja ohol i vesel viditi,
ar moju gospoju naziram u tanci,
ljeposti ke poju u mojoj pjesanci.
Rusi vlas' i kosi svila je u venčac,
za diku ke nosi kako zlat prstenčac;
istom je pustila dva prama niz čelo,
ter pozri jak vila iza njih veselo.
Ružicom od gore i cvitkom od džilja
ličca nje sva gore od sniga još bilja;
jer kad ih obteče plamenak ljuveni,
oni čas svak reče: "Ovo raj svršeni!"
Radosnim pozorom gizda se i slavi
jakino prid zorom jelinčac po travi;
ter kad se obazre nje ljepos gizdava,
sunačce uzmniš gre i rajska sva slava.
Razbiral tko ne bi nje usta ljuvena
koja su po sebi koraljom skrovena,
iz kojih med i slas od cvitja istječe,
kad godi pušta glas da koju rič reče?
Zatoj se za ljubav svakomu još molju:
čuj, meni ne zabav' gdi se ja oholju,
žašto sam nje ljepos izdvoril za službu,
koja mi da krjepos nać se s njom u družbu.