Pozri svak, dim uprav, međ nami sunačce

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Pozri svak, dim uprav, međ nami sunačce
autor: Šiško Menčetić

332. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.


Pozri svak, dim uprav, međ nami sunačce
   koje mi za ljubav darova srdačce,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak jur obraz slavne nje mladosti,
   od koga dim poraz meni bi s radosti,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak nje pogled plamenom gdi gori,
   meni bi kako med, - za milos toj stvori,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak nje kosi u kojih za diku
   očito svu nosi od zlata priliku,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak nje grla, - sva cafte u ruži
   kojoj se umrla biloća ne druži,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak rumeni nje ličci gdi gore,
   ružici takmeni i cvitku od gore,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak biserni nje usti za rados
   ki bi jad čemerni svrnuli u slados,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak jošte čes, pozri svak još kripos
   kojom svu mlados jes dobila nje lipos,
   ter mi rec' Boga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.
Pozri svak nje čelo na komu džilj cafti,
   ko nosi veselo gdi za njom svak dahti,
   ter mi rec' Baga dil, komu je razum dan,
   jesam li moje stril istrajal ja zaman.