Gospođe, za mene govorit nî pjesni

Gospođe, za mene govorit nî pjesni autor: Šiško Menčetić

230. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Gospođe, za mene govorit nî pjesni,
   ar život moj vene cjeć tvoje ljubezni,
   ter meni proplakat većma je obično,
   većma je uzdihat i cvilit prilično.
A toj znaš i sama da tvoje radosti
   vel'ja su zamama mojojzi mladosti;
   ner ako ne haješ i znat se ne činiš,
   ter mene puštaješ ljuveno da hiniš.
Ako jur odluči navlašto činit toj
   dokli se izmuči ljuveno život moj, -
   da ti Bog satre moć i tvoju odluku
   ku činiš dan i noć da patim tuj muku.
Nu to li ne znaš još me željne ljubavi,
   neka ju znati mož, nu pamet postavi:
   ovo ti dim uprav, prisvitlo sunačce,
   za tvoju da ljubav vene me srdačce;
za tvoju još rados život ću izronit,
   ako me tva mlados ne bude zaslonit;
   ako me tva ljepos ne bude pomilit,
   ljuvena, znaj, krjepos smrt mi će udilit.
Hotij toj virovat, ružice, Boga rad,
   neka ja mirovat za mal hip budu sad.
   Reci mi takođe ako me neć ljubit,
   prisvitla gospođe, da mi nî dni gubit;
da te daj ne slavju, ka slavu, mnih, da hoć
   zaplatit ljubavju i da me neć tač oć.
   Li da te ne želim, činit ja ne mogu;
   danu se man, velim, ne služi ni Bogu!