Ne mnju med od pćela da ima tuj slados

Ne mnju med od pćela da ima tuj slados autor: Šiško Menčetić

134. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Nikoletica.

Ne mnju med od pćela da ima tuj slados,
   krunice vesela, ku ima tva rados;
jer slavni razum tvoj toliku ima moć
   da človik vas čin svoj cjeć njega bude oć.
Kad prideš gdi na zbor, gospođe gizdava,
   tvoj razum i razbor vesel'je svim dava;
obični razgovor od tebe svak ima,
   želi te svaki dvor, rado te svak prima.
Lav bi stal, mnju, krotom, ka je zvir ohola,
   gdi tvoj smih s dobrotom izmišaš napola;
er na svit nî človik toliko zlovoljan
   tko našal ne bi lik kon tebe podoban.
Ter veće rit ne vim: gdi godi tî pride,
   ondi se vidi svim da sunce izide;
jer tuj rič ne veliš koja se ne poje,
   zatoj se sva želiš, gizdava gospoje.
Cić toga, tko tirit želi te ljuveno,
   nemoj mu zamirit tve ličce rumeno;
ako ti drago nî, okrivi razum tvoj
   ki veće svak scini negoli život svoj.