Razgovor:Bilješke-Jakov

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje

Jakov se priprema za susresti Ezava [uredi]

2 Jakov kročiše svojim putem kad glasonoše2 Božje naiđoše. 3 Čim ih opazi, on povika: » Ovo je Božji tabor« i on nazva to mjesto Mahanaim3. 4 Jakov posla pred sobom tekliće prema svojem bratu Ezavu u zemlju Seir u polje Edoma4. 5 On im dade zapovijedi i reče: » Ovako će te vi govoriti mojem gospodaru Ezavu: Ovako govori tvoj sluga Jakov: Ja sam boravio kod Labana i zadržao sam se sve do sada. 6 Posjedujem bikove i magarce, sitnu stoku , sluge i sluškinje, i smatrao sam nužnim poslati glasonoše i obvijestiti svog gospodara Ezava da bih našao milost u njega. « 7 Glasonše se vratiše Jakovu i rekoše: » Išli smo kod tvojeg brata Ezava. On također ide tebi u susret, ima 40 ljudi sa sobom. « 8 Jakova zahvati strah i zebnja ga spopade5. On razdijeli ljude koji su bili s njim u dva tabora, sitnu i krupnu stoku, i deve , 9 govoreći: » Ako Ezav naiđe na jedan od ova dva tabora i uništi ga, preostali tabor moći će se izbaviti. « 10 Potom Jakov povika: » Bože mojeg oca Abrahama, Bože mojeg oca Izaka, Ti GOSPODE koji si mi rekao: Vrati se u zemlju svoju i svoje obitelji i ja ću ti učiniti dobro, 11 ja sam suviše mali za sve te naklonosti i svu tu vjernost koju si primijenio prema svojem sluzi! Jer ja nisam prešao Jordan s ničim drugim osim sa svojim štapom a sada sam formirao dva tabora. 12 Milost, spasi me iz ruku mojeg brata, ruke Ezava jer ja ga se bojim, ja se bojim da ne dođe i ne udari nas, mene, majku s djecom. 13 Ti, ti si mi rekao: Ja ću ti učiniti dobro i umnožiti tvoje potomstvo kao pijesak u moru koji se ne može prebrojati koliko ga ima! «  14 On ostade te noći u tom mjestu. Od životinja s kojima je raspolagao, Jakov pripremi jedan poklon za svog brata Ezava: 15 dvije stotine koza, dvadeset jaraca, dvadeset ovaca i dvadeset ovnova, 16 trideset devinih ženki sa svojim mladim, četrdeset krava i deset volova, dvadeset magarica i deset magaraca. 17 On dade svojim slu gama svako stado posebno i reče im: » Pođite ispred mene i načinite jedan razmak između svakog stada. « 18 potom dade ovu zapovijed prvom sluzi: » Kad te moj brat Ezav susretne i upita govoreći: Čiji si ti? Kamo ideš ? Čije je stado koje ide pred tobom? 19 Ti ćeš odgovoriti: Tvojeg sluge Jakova. To je jedan poklon koji on šalje svojem gospodaru Ezavu a on sam dolazi iza nas. « 20 On dade istu zapovijed drugom sluzi, potom trećem, potom svima koji su išli iza svojih stada: » Svi će te to, reče on, govoriti na isti način Ezavu kad ga susretnete i njemu će te reći: Tvoj sluga Jakov također dolazi iza nas. « On si je u stvari rekao: »Ja ću ublažiti njegovo raspoloženje presrećući ga ovim poklonom; poslije toga ja ću ga vidjeti osobno i možda će me dobro primiti. « 22 Poklon pođe naprijed, on sam ostade te noći u taborištu.


Jakov se bori s Bogom [uredi]

Jakov
  • 23 Te iste noći, on se diže, uze svoje dvije žene, svoje dvije sluškinje, svojih jedanaestero djece, i prijeđe gaz na Jaboku1.
  • 24 On ih uze i prevede preko rijeke, potom on prevede ono što je pripadalo njemu,
  • 25 a Jakov osta sam. Jedan čovjek 2 hrvao se s njim u prašini sve do u osvit dana.
  • 26 On vidje da ga ne može nadmašiti, udari ga u kuk3 koji se iščaši dok se hrvao s njim po prašini.
  • 27 On mu reče: »Pusti me jer je svanulo. « - »Noinih te pustiti, odgovori on , dok me ne blagosloviš. « 
  • 28 On mu reče: » Koje je tvoje ime? « - » Jakov «, odgovori on.
  • 29 On preuze: » Ne će te se zvati više Jakov, već Izrael1, jer si se borio s Bogom i s ljudima i ti si ih nadmašio . « 
  • 30 Jakov ga zamoli : » Milost , označi mi svoje ime . «  - » A zašto, reče on , pitaš me ti za moje ime ? « 
  • 31 Jakov nazva to mjesto Peniel - to jest Lice-od-Boga - jer » ja vidjeh Boga licem u lice i moj život bi spašen . « 
  • 32 Sunce se dizaše kad on prođe Penuel2 . Hramao je u kuku.
  • 33 Zbog tog sinovi Izraelovi ne jedu mišića s buta koji je na bedrenom kuku, još i danas. U stvari on bijaše udario Jakova u kuk, u bedreni mišić.

Jakov susreće Ezava [uredi]

33 1 Jakov diže pogled i ugleda Ezava koji je dolazio, imajući uza se svojih 400 ljudi. On podijeli djecu između Leae, Rahel i dviju sluškinja. 2 Na čelo stavi dvije sluškinje i njihovu djecu, potom Leau i njenu djecu, potom Rahel i Josipa. 3 On sam pođe ispred njih i pokloni se sedam puta do zemlje sve dok se nije primaknuo bratu svojem. 4 Ezav mu potrča u susret i stegnu ga, baci se o njegov vrat i poljubi ga, oni zaplakaše. 5 Potom Ezav podiže pogled i vidje žene i djecu. On reče: » Što to imaš tamo? « - » Djecu koju je Bog podijelio sluzi3 tvojem «, odgovori Jakov. 6 Sluškinje se primaknuše, one i njihova djeca, potom se pokloniše. 7 Lea se primaknu također sa svojom djecom, oni se pokloniše. Potom Josip se primaknu s Rahelom i oni se pokloniše također . 8 Ezav reče: » Što ti to činiš sa svim tim taborom koji sam ja susreo? « - » Htio sam naći milosti u očima gospodara svoga1, odgovori Jakov. 9 Ezav preuze: » Ja obilujem u svemu, brate moj ; ono što je tvoje, tvojim ostaje! « 10 Jakov uskliknu: » Ne, molim te! Ako mogu naći milosti u tvojim očima, ti ćeš prihvatiti moj poklon. U stvari, budući da sam ja vidio tvoje lice kao da sam vidio lice Božje, a da si me ti tako prihvatio, 11 prihvati dakle od mene ovaj milodar, jer je on od Boga poklonjen; ja imam dosta za sebe. « On navaljivaše na njega i onaj drugi prihvati. 12 Ezav reče: » Dignimo tabor i pođimo. Ja ću ići pokraj tebe. « Jakov mu odgovori: » Moj gospodar zna da su djeca osjetljiva i da ja imam na brizi ovce i krave koje sisaju; ako ih ispreturam, makar i za samo jedan dan, sva sitna stoka će pogibati. 14 Nek' moj gospodar pođe ispred svojeg sluge. A ja, ja ću putovati polako hodom konvoja koji mi prethodi i hodom djece sve dok ne stignem pred svog gospodara u Seir2. « Ezav reče: »Želim ostaviti nekoliko ovih koji me prate. « - » Čemu? Odgovori on. Dostaje mi pronaći milosti u očima mojeg gospodara! « 16 Tog istog dana, Ezav se vrati prema Seiru 17 dok Jakov dosegnu Sukot1 gdje si sagradi kuću i načini staje od granja za svoje stado; zato se to mjesto zove Sukot - to jest Kolibe.


Jakov se smješta u blizini Sišema [uredi]

18 Jakov, vraćajući se iz ravnice Aram, stiže živ i zdrav u grad Sišem2 koji je u zemlji Kanaanaca i utabori se pred gradom. 19 Za sto srebrenjaka, on steče iz ruku sinova Hamorovih, oca Sišemova, jednu poljsku dionicu gdje postavi svoj šator. 20 On ondje podiže jedan *žrtvenik koji nazva » El, Bog Izraelov. « 



Simeon i Levi osvećuju svoju obeščašćenu sestru [uredi]

34 1 Dina, kćer koju je Lea dala Jakovu, iziđe da bi susrela domaće djevojke. 2 Sišem, sin Hamora Hivita3, poglavar te zemlje, vidje nju, otme ju, leže s njom i silova ju. 3 On se privrgnu svim svojim bićem k Dini, kćeri Jakov-ljevoj, on se zaljubi u mladu djevojku i otvorena srca joj govoraše. 4 Sišem govoriše svojem ocu Hamoru i reče mu: » Uzmi mi ovo dijete za ženu. « 5 Jakov saznade da je ovaj bio obeščastio njegovu kćer Dinu; ali kako njegovi sinovi bijahu u polju sa stadima, on se ušuta sve do njihovog povratka. 6 Hamor, otac Sišemov, iziđe da bi govorio s Jakovom. 7 Sinovi Jakovljevi vratiše se iz polja. Čim to doznadoše, ti se ljudi osjetiše uvrijeđeni i žestoko se rasrdiše, jer Sišem je počinio jedno besramno djelo u Izraelu legavši s kćeri Jakovljevom; ne treba se tako činiti. 8 Hamor govoraše s njima ovim riječima: » Sišem, sin moj, je zaljubljen u vašu kćer svim svojim bićem, dajte ju njemu za ženu. 9 Srodite se tim vjenčanjem s nama: i vi će te nama davati vaše kćeri a vi će te uzimati naše za sebe. 10 Stanovat će te s nama, zemlja će vam biti otvorena: nastanite ju, obavljajte vaše poslove i postanite joj vlasnicima. « 11 Sišem se obrati ocu mlade djevojke i njenoj braći: » Da bih ja našao milost u vašim očima ja ću vam dati sve što zatražite. 12 Nametnite mi veliku dotu i darivanje1, ja ću platiti točno to što mi vi kažete, ali dajte mi djevojku za ženu. « 13 Sinovi Jakovljevi odgovoriše Sišemu i Hamoru, ocu njegovom. Ne bez skrivanja, oni govoriše onom koji je obeščastio njihovu sestru Dinau . 14 Oni rekoše njima: » Mi ne možemo učiniti to što si ti rekao i dati našu sestru jednom neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila ljaga. 15 Mi vam možemo dati našu privolu samo ako postanete jednaki nama izvršivši obrezanje svih vaših muških. 16 Mi ćemo vam davati naše kćeri, mi ćemo uzimati vaše za sebe, stanovat ćemo s vama i bit ćemo jedan narod. 17 Ako vi ne prihvaćate od nas obrezanje , mi ćemo uzeti našu kćer i otići. « 18 Njihov govor ugodi Hamoru i njegovom sinu Sišemu. 19 Mladi čovjek ne zakasni izvršiti sve što je rekao, jer je htio Jakovljevu kćer. On je bio najutjecajniji u kući svojeg oca. 20 Hamor i njegov sin Sišem se vratiše na vrata svojeg grada1 i rekoše ovim riječima: 21 » Ovi su ljudi u miru s nama, nek' nastane se u našoj zemlji i nek' obavljaju poslove i nek' im zemlja bude širom otvorena; ženimo njihove kćeri i dajimo im naše. 22 Ipak ti ljudi ne prihvaćaju živjeti s nama da bi stvo- rili jedan narod osim ako svi naši muški nisu obrezani kao i njihovi. 23 Njihovo stado, njihova dobra i sva njihova stoka ne će li biti i naša ako im damo odobrenje da mogu stanovati s nama? «  24 svi koji iziđoše k gradskim vratima saslušaše Hamora i njegovog sina Sišema; svi muški biše obrezani, svi oni koji iziđoše k gradskim vratima. 25 No, treći dan, dok ljudi još bijahu bolesni, dva Jakovljeva sina, Simeon i Levi braća Dinina, odoše s mačem u ruci u grad i pobiše sve muške. 26 Oni posijekoše Hamora i njegovog sina Sišema, povratiše Dinu iz kuće Sišemove i izvedoše je. 27 Sinovi Jakovljevi udariše na ranjene i opljačkaše grad jer bijaše njihovu sestru obeščastio. 28 Dočepaše se njihove sitne i krupne stoke, njihovih magaraca, svega što bijaše u polju i u gradu; 29 zarobiše sva njihova bogatstva, svu njihovu djecu, njihove žene i opljačkaše sve što je bilo u kući . 30 Jakov reče Simeonu i Leviju: » Vi ste mi donijeli nesreću i omrazili kod stanovnika ove zemlje, Kanaanaca i Perizita. Mi smo malobrojni, oni će se ujediniti protiv mene i ubiti me, ja ću biti istrijebljen, ja i kuća1 moja. « 31 Oni mu odgovoriše: » Trebalo li je s našom sestrom postupati kao s prostitutkom? «


Jakov napušta Sišem put Bethela [uredi]

35 1 Bog reče Jakovu: » Ustaj, uspni se u Bethel2 i zaustavi se ondje. Podigni jedan *žrtvenik za Boga  koji ti se pokazao dok si bježao ispred svojeg brata Ezava. «  2 Jakov reče svojim ukućanima  i svima koji su ga pratili: » Odbacite strane3 bogove koji su kod vas. *Očistite se i presvucite svoju odjeću. 3 Ustajte ! Popnimo se u Bethel a ja ću ondje podići je - dan žrtvenik  Bogu koji mi je odgovorio u dane moje nevolje. On je bio sa mnom na cesti kojom sam išao. « 4 Oni predadoše Jakovu strane bogove koje su imali u rukama i obruče koje su nosili u ušima; Jakov ih zakopa pod smrdljiku  kod Sišema1. 5 Oni napu stiše mjesto a Bog posija užas u okolne gradove: nitko nije progonio sinove Jakovljeve. 6 Jakov stiže u Luz koji je u zemlji Kanaanaca - tj. u Bethel on i svi njegovi ljudi koji ga pratiše.7 On podiže jedan žrtvenik i nazva to mjesto » El Bethel « jer ondje mu se božanstvo2 bijaše pokazalo kad je bježao  pred svojim bratom. 8 Debora, dojilja Rebekina, umrije i bi ukopana niže Bethela, u podnožju hrasta kojeg Jakov nazva  Hrastom Plača . 9 Bog se opet pokaza Jakovu kad se on vrati iz ravnice Aram3 i blagoslovi ga. 10 Bog mu reče:

» Tvoje je ime Jakov . Ne će te se više zvati imenom Jakov, već Izrael bit će ime tvoje. «  11 Bog mu reče: » Ja sam Bog Svemogući4 . Budi mnogobrojan i plodan: jedan narod i jedan skup naro- da doći će od tebe i kraljevi će izići iz tvoje utrobe. 12 Zemlju koju sam dao Abrahamu i Izaku, tebi ju dajem; tvojem potomstvu poslije tebe dat ću tu zemlju . 13 Bog se diže daleko od njega, od mjesta gdje mu je bio govorio. 14 Jakov uspravi jednu stelu na mjestu gdje je bio govorio s njim, jednu stelu od kamena na koju obavi libaciju1 i posu uljem. 15 Jakov nazva Bethel mjesto gdje Bog je bio govorio s njim2.



Rođenje Benjaminovo i smrt Rahelina [uredi]

16 Oni napustiše Bethel. Još je bilo dosta daleko od dolaska u Eufrata3 kad Rahela se porodi; i njeno porađanje bi teško. 17 No, kako je ona teško porađala primalja joj reče: » Ne boj se, jer ti imaš jednog sina više. « 18 Svojim posljednjim dahom, u momentu kad će umrijeti, ona ga nazva Ben-Oni - tj. Sin-žalosti - ali njegov ga otac nazva Benjamin - to jest Sin - pravice4. 19 Rahel umrije i bi pokopana uz cestu Eufrata, to jest Betlehema. 20 Jakov uspravi ondje jednu stelu5 na njenom grobu: to je ona stela još i danas na grobu Rahelinom. 21 Izrael napusti mjesto i uspravi svoj šator s one strane Migdal-Edera6. No, dok Izrael boraviše u tom području, Ruben leže s Bilhaom, konkubinom svojeg oca, i Izrael to doznade. Bijaše dvanaest sinova Jakovljevih: 23 Sinovi s Leom: Ruben, prvo- rođeni Jakovljev, Simeon, Levi, Juda, Isakar, Zabulon. 24 Sinovi s Rahelom: Josip i Benjamin. 25 Sinovi s Bilhom, sluškinjom Rahelinom: Dan i Neftali . 26 Sinovi sa Zilpom, sluškinjom Leinom: Gad i Ašer . Ovo su sinovi Jakovljevi koji mu se rodiše u ravnici Aram1. 27 Jakov stiže kod svojeg oca Izaka, u Mambre Kirat-Arba, to jest u Hebron2, gdje je bijahu boravili Abra ham i Izak. 28 Dani Izahovi činiše 180 godina; 29 Izak izdahnu, on umrije i bi sjedinjen k svojima3, ostario i nasićen vremenom. Njegovi sinovi Ezav i Jakov ga ukopaše.


Ezav se nastanjuje u zemlji Edom [uredi]

36 1 Evo obitelji Ezavljeve koja je Edom.2 Ezav oženi kćeri Kanaaneve: Ada, kćer Elona Hitita, Oholibama, Kćer Ananovu, kćer Civeona Hivita4, 3 i Basmat kćer Ismaelova i sestra Nabajotova 4 Ada dade Ezavu Elifaza a Basmat mu dade Reuela. 5 Oholibama mu dade Jeuša, Jaelama, Koraha. Ovo su sinovi Ezavljevi koji mu se rodiše u zemlji Kanaanovoj.6 Ezav uze svoje žene, svoje sinove, svoje kćeri, sve svoje ukućane, svoje blago, svu svoju stoku i svu tečevinu koju steče u zemji Kanaan, potom on pođe u zemlje gdje nema njegovog brata. 7 Njihova dobra ustvari bijahu prevelika da bi mogla obitavati zajedno i zemlja gdje su iselili ne mogaše namirivati njihove potrebe radi njihovih stada. 8 Ezav obitavaše u planini Seir: Ezav, to jest Edom1.


Ezavljevi potomci [uredi]

9 Evo obitelji Ezavljeve, oca Edo-movog u planini Seir: 10 Evo imena sinova Ezavljevih: Elifaz, sin Adin, žene Ezavljeve i Reuel, sin Basmatin, žene Ezavljeve. 11 Sinovi Elifazovi biše Teman, Omar, Cefo, Gaetam i Kenaz. 12 Timna bi konkubina Elifazova, sina Ezavljeva, i ona mu dade sina Amaleka. Ovo su sinovi Ade, žene Ezavljeve. 13 Evo sinova Reuelovih: Nahat, Zerah, Šama i Miza. Ovo su sinovi Basmatini, žene Ezavljeve. 14 Evo koji bijahu sinovi Oholibame, kćeri Anine, kćeri Civeona i žene Ezavljeve; ona mu dade Jeuša, Jaelama i Koraha. 15 Evo poglavara sinova Ezavlje-vih2: Sin Elifazov, prvorođenog Ezavljevog: poglavar Teman, poglavar Omar, poglavar Cefo, poglavar Kenaz, 16 poglavar Korah, poglavar Gaetam, poglavar Amalek. Ovo su poglavari Elifazovi u zemlji Edom, to su sinovi Adini. 17 Evo sinova Reuelovih, sina Ezavljeva: poglavar Nahat, poglavar Zerah, poglavar Šama, poglavar Miza. To su poglavari Reuelovi u zemlji Edom; to su sinovi Basmate, žene Ezavljeve. 18 Evo sinova Oholibaminih, žene Ezavljeve: poglavar Jeuš, poglavar Jaelam, poglavr Korah. To su pog-lavari Oholibamini, kćeri Anaove, žene Ezavljeve. 19 To su sinovi Ezavljevi i to su njihovi poglavari. To je Edom. 20 Evo sinova Seira Horita1, sta-novnika zemlje: Lotan, Šoval, Civeon, Ana, 21 Dišon, Eser i Dišan. To su poglavari horitski, sinovi Seirovi, u zemlji Edom. 22 Sinovi Lotanovi biše Hori i Hemam, sestra Lotanova bi Timna. 23 Evo sinova Šovalovih: Alvan, Manahat, Eval, Šefo i Onam. 24 Evo sinova Civeo-novih: Aja i Ana. Ana bi onaj koji nađe vode2 u pustinji napasajući magarce za Civeona, svojeg oca. 25 Evo sinova Dišanovih: Hemdan, Ešban, Jitran i Keran. 27 Evo sinova Eserovih: Bilhan, Zavan, Akan. 28 Evo sinova Dišanovih: Us i Aran. 29 Evo poglavara horitskih: pog- lavar Lotan, poglavar Šoval, poglavar Civeon, poglavar Ana, 30 poglavar Dišon, poglavar Eser, poglavar Dišan. To su poglavari horitski prema njihovim zadrugama u zemlji Seir . 31 Evo kraljeva koji su vladali u zemlji Edom prije no što je kraljevao jedan izraelitski kralj: 32 Bela, sin Beorov, vladaše nad Edomom, a ime njegovog stolnog grada bijaše Dinhava. 33 Bela umrije, a Jovav, sin Zehara od Bosre, zavlada na njegovom mjestu. 34 Jovav umrije a Hušam, iz zemlje Temanita, zavlada na njegovom mjestu. 35 Hušam umrije a Hadad, sin Bedadov, zavlada na njegovom mjestu. On izgradi Median u polju Moab; ime tog grada bijaše Avit. 36 Hadad umrije a Samla od Masreka zavlada na njegovom mjestu. 37 Samla umrije a Šaul od Rehovota na Eufratu zavlada na njegovom mjestu. 38 Šaul umrije, a Bal-Hanan, sin Akborov, zavlada na njegovom mjestu. 39 - Bal-Hanan, sin Akborov, umrije, a Hadar zavlada na njegovom mjestu; ime njegovog stolnog grada biješe Pau. Ime njegove žene bijaše Mehetavel, kćer Matreda, kćer Me-Zahava. 40 Evo imena poglavara Ezavljevih prema njihovim zadrugama i njihovim mjestima, to jest: poglavar Timna, poglavar Alva, poglavar Jetet, 41 poglavar Oholivama, poglavar Ela, poglavar, poglavar Pinon, 42 poglavar Kenaz, poglavar Teman, poglavar Mivsar, 43 poglavar Magdiel, poglavar Iram. To su poglavari Edomovi prema njihovim nastambama u zemlji kojoj su bili vlasnici. Ezav je otac Edomov1.