Sveta Rožalija/Dio četvrti/1

← XIV. Plač Sicilije. Skaže se Milosrdje imajući u ruci cvit od ružice. Pomor pristane. Prilika je Rožalije, proti kugi odvitnice.

Sveta Rožalija —  Dio četvrti 1 autor: Antun Kanižlić

II. Rožaliju napastuje Razbluda i nje sin Ljubićak. Štijući pismo stalna u svojoj odluki odgovori.→

I. Rožalija napast paklenu prikrstivši se otira i napisanom odlukom pokripljuje se.

Neću tajit, koja trpim priko volje:

tisna špilja moja bojno mi jest polje.

U ovoj samoći, premda sunce siva,

sa mnom kao u noći crni mrak pribiva.

Ako se usine i što svitla zraka,

od slipe je tmine strašnije i mraka.

Vidim i ne vidim: što mislim, to vidim,

i da bolje vidim, s krajem oka slidim,

da se ne pripadem, jer da bi uprla

oči, ja bi - znadem - od straha umrla.

Sad ništo proleti isprid mojih vrati,

sad opet doleti i k špilji se vrati

ter me kljunom tipa; crna krila ima

i iz krili sipa strah ružnoga dima.

Nikad ne miruje: sad krila raskrili,

k meni zaviruje, očima zakrili;

Sad s krili klepeće, sada naglim mahom

udari u pleće i u srce strahom.

Snebivam se. Što ću, tko će me sahranit?

Sama, premda hoću, ne znadem se branit.

Prikrstim se: eto, strašno naletenje

pobignu na sveto od križa zlamenje.

Ružno kukajući očito svidoči,

kako štit mogući križ jest, kakve moći.

Što ja štitom time jaka ne bi smila?

Bi se i sa svime paklom hrvat smila.

Idemo pismo štiti; odstupit ne mogu

od njeg, virna biti hoću vazda Bogu.

Štijem i štijući od straha odanuh;

vidim, ne znajući otkud kano svanu.

O nakazo, tko si? Prem ne gledah tvoga

lica, znadem, što si, iz gnjizda kakvoga.

Tebe u bižanju kukanje izdaje,

po svomu pivanju ptica se poznaje.

Ime ti jest Napast, jer tko slidi tebe,

u zlo hoće zapast izgubivši sebe.

Znam da te poslaše paklene udobe,

ali ne uplaše srca takve zlobe.

Nisam tako plaha da odlučak sveti

od tvojega straha natrag ću uzeti.

Pisan on na vodi nije, da pomrsi,

kad me strah ophodi, neg u stalnih prsih.

Znam, da sam nejaka, ništa nemoguća,

ali z Bogom jaka i sve sam moguća.

Sama nisam, sa mnom Isukrst je: štita

proti boju tamnom eto nedobita!