(od g. 1865.—1868.), u četiri svezka. Tolstoj je u početku zamišljao napisati roman »Dekabristi«, ali je napustio osnovu i zastao kod godine 1812. Od »Dekabristâ« su izašli samo odlomci: »Ulomci iz zamišljanoga romana« i »Dvie varijante prve glave«.
Ako može biti moderne Ilijade, za cielo je roman »Vojna i mir« ruska Ilijada. Povjestničari, kulturni historici i ratni spisatelji opisali su nam na osnovu autentičnih vrela, dokumentalnih ratnih planova i bojnih dispozicija znamenitu epohu g. 1805.—1812., suvremeno družtvo rusko, operacione osnove Napoleonove i Kutuzovljeve, prikazali nam Napoleona, Murata, Davousta, cara Aleksandra, Bagrationa, Speranskoga, Rostopčina. Poznati su najsitniji detalji francuzke provale u Rusiju i čudnovatoga uzmaka. Povjestnici su samo nešto zaboravili: ovim dogadjajima i značajevima udahnuti života. A to je upravo pošlo za rukom Tolstomu. On je smirio najveću zadaću povjesti i poezije, on je činjenicu i maštu slio u najvišu živu istinu. Vremena, ljudi, duševne struje, nutarnji život pojedinacâ i masâ, — ono, što je »historijski« veliko, znamenito, i ono, što je »nehistorijsko«, ništavo — sve to živo izlazi pred naše oči, to su likovi s mesom i krvlju; mi vidimo pojedine atome, koji sastavljaju značaj epohe i iz kojih se razvija proces historijskoga života. U kratko, čitatelj saznaje, što »čini historiju« i kako to biva. Na takav je način »Vojna i mir« veličanstvena historijska slika i ujedno roman. Ova slika i roman najtješnje su medju sobom izprepleteni, te tvore harmonijsku, nerazdjelnu cjelinu. Pjesnik je htio nepravoj veličini opriečiti pravu, onako, kako ju on shvaća. Ova opreka nije izražena samo u ruskom vrhovnom vojskovodji Kutuzovu i Napoleonu, nego takodjer proniče sve momente narodnoga rata Rusije s Napoleonom. Dobro veli najbolji kritik djela Strahov, da čitatelj ne vidi ni klasičnih zločinaca ni klasičnih junaka; mi vidimo samo ljudsku dušu, podvrgnutu vremenim strastima i okolnostima, ali u masi vodjenu od čistih i plemenitih nastojanja. Usred množine raznolikih osoba i dogadjaja osjećamo, da imade čvrstih, nepokolebivih temelja, na kojima je osnovan
