Stranica:Ruski pripovjedači (1894).djvu/263

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica je ispravljena


(Metelъ). Veličanstveno je zasnovana trilogija, epopeja u malom: »Sebastopoljske pripoviesti« (Sebastopolj u decembru g. 1854., Sebastopolj u maju 1855. godine i Sebastopolj u augustu 1855. godine). Nema jednostavnije i uza to vjernije slike o junačkoj obrani ove čuvene tvrdjave, nego što su ovi divni nacrti, prema kojima su poznati opisi Engleza Russela, dopisnika »Timesova«, puka igrarija. Glavna je razlika u tom, što su Russel i drugi evropski dopisnici gledajući na teatralnu i slikovitu stranu dogadjaja sasvim zaboravili za pravo značenje velike narodne tragedije sebastopoljske. Budući da je Tolstoj uviek istinit, pokazuje, kako se sićušna taština, samoljublje, zavist, škrtost i plašljivost utiskuju u velike dogadjaje, kako se isti čovjek, koji se je malo prije u boju borio kao pravi junak, pokazuje za kratko vrieme sitnim egoistom. To saznajemo u drugom aktu trilogije, pošto nam je pisac u prvom aktu prikazao svečani zanos i junačko vladanje ruske posade. Ova vojska, ruski puk — pravi je junak sebastopoljske epopeje, kao što je već bio junakom druge, veće medjunarodne drame, koju je Tolstoj odlučio proslaviti u svojoj kolosalnoj radnji »Vojni i miru«.

Tolstoj ovdje iznosi na vidjelo pojave prave duševne veličine, koju je zamietio u prostoga vojnika, ali ga to ipak ne može očuvati od sumnje o onom, što traži; njega muči sumnja, ima li u obće razlika izmedju dobra i zla, je li opažena plemenitost duše doista prava, te ima li u svemirskom poredku prave svrhe. Tako ga presvaja po malo apatija i očaj, a njihove zvukove čujemo u pripoviestima »Luzern«, »Tri smrti«, »Albert«. Istomu periodu pripada i »Polikuška«. Jednostavna poezija velike novele »Obiteljska sreća« (Semejnoje sčastje) predstavlja nam najviši akt mrke resignacije naprema hladnomu usudu, koji neštedice gazi po cvieću ljudskoga čuvstva. Samo na snažni stvaralački talenat piščev valja odbiti, što njegove pripoviesti uza svu piščevu duševnu patnju ipak imadu obilježje divne savršenosti i harmonije. Njegov je talenat u tom periodu dostigao najveći stupanj zrelosti, pa je najdragocjeniji plod njegov veličanstvena epopeja u romanu »Vojna i mir«