Stranica:Ruski pripovjedači (1894).djvu/243

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica je ispravljena


Posla je bilo u guberniji pune ruke; po desetak godina ležali su neriešeni akti, koje je sada Saltykov uzeo rješavati.

Zato je zahtievao, da manji činovnici sjede u uredu i u veče, pa izadje poradi toga proti Saltykovu dopis u »Moskovskim Vjedoraostima« tužeći se, kako jadno živu mali činovnici, pa se toliko još od njih ište. Saltykov saznade ime dopisnikovo, bio je to neki Smirnov, te on kao vicegubernator odmah podje k njemu. Jedva je u Moskvi saznao, da je on dopisnik. Saltykov mu zahvali, što mu je učinio uslugu i upozorio ga na kukavni život malih činovnika. I od onda se iskreno sprijatelji sa Smirnovom, pa ostanu prijatelji do konca života.

U Rjazanju se poradi neke seljačke afere popravda s gubernatorom, čovjekom osornim i krutim. Saltykov nije htio podpisati nešto, što mu je bilo proti savjesti. Gubernator ga stane siliti, da podpiše, i stane se izdirati na mirna Saltykova. Saltykova premjeste u Tver, a u oktobru g. 1867. javi se opet u Rjazanju kao predsjednik financijalne komore, kamo je došao iz Tule. Ovaj tamošnji boravak bio je kraći od prvoga, jer se g. 1868. sasvim odreče službe i podade se vas književnosti.

Od januara g. 1868. počeli su »Oteč. zapiski« izlaziti pod novom redakcijom, te Saltykov postane faktičnim njihovim urednikom zajedno s Nekrasovom i Elisejevom. U doba, što je služio u ministarstvu financijâ (od g. 1865.—1867.), štampao je samo jednu studiju u »Suvremeniku«, koju je kasnije uvrstio u »Znakove vremena«. On se sada vas povrati književnosti. Nekrasov se je s pravom smijao njegovoj negdašnjoj grožnji.

Sad istom postaje Saltykov u istinu slavan i priznat u ovom drugom periodu svoje književne djelatnosti. U ovo doba napisao je »Pompadure i Pompadurke«, dovrši »Znakove vremena«, zatim izradi »Pisma o pokrajini«, »Historiju jednoga grada«, »Gospodu Taškentce«, »Dnevnik pokrajinca u Petrogradu«, »Blagonamjerne govore«, »U sredini umjerenosti i akuratnosti«, »Kulturne ljude«, »Popise«, »Suvremenu idilu«, »Utočište Monrepo«, »Okruglu godinu«, »Za medjašem kamenom«, »Priče«, »Pisma tetići«, »Pošehonijske pripoviesti«, »Šarena pisma«, »Sitnice života«, »Pošehonijsku starinu« i