srebro, morali su mu dapače dati tre<5i dio svih svojih dohodaka za turske potrebe. Iz Njemačke gledao je steci pomoći ; zato je sam predsiedao državnomu saboru u Speyeru, koji se je sastao 15. marta 1529. ali razdor vjerski tako je razpalio i do bjesnpće 1529, u saboru doveo Niemce, da su se razišli a o Turcih nitko niti progovorio nije. Sulejman krenu 10. maja 1529. s većom vojskom nego li prije tri godine, i strašne slutnje obladaše kršćanskim svietom. Zapolja izda proglas, u kom reče, tko hoće da se spasi neka sada ide pod njegovu zastavu. Veliki car njegov prijatelj da će satrti ohologa Ferdinanda. Sulejman prešao je bio 17. juna kod Biograda granice Ugarske. Ferdinand jošte nije sabrao svoju vojsku, niti mu je pomoć došla od brata Karla, a novaca nije imao. Prestraši se i odluči zamoliti mir. Poslanstvo sultanu po- vjeri poznatomu vojvodi Nikoli Jurišiću. Imao je zaiskati pri- mirje na deset godina, svaku godinu da će plaćati Ferdinand sultanu dar od sto hiljada dukata a velikomu veziru šest hiljada. Jurišić se vrati natrag, kad je sultan već dospievao u srdce Ugarske, i nije obavio namišljenoga poslanstva. Ulazeć u Ugar- sku javi Sulejman Zapolji, da ga je voljan primiti na muhačkom polju. U sjajnoj audienciji okružen od vojske svoje, na polju, gdje je pao kralj i kraljevstvo ugarsko, pruži silni car ruku na poljubac viemomu slugi svomu Ivanu Zapo)i. Kolika sramota za kršćanski sviet! Đvie sto petdeset hiljada sa tri sto topova kretaše se po- malo samom Ugarskom, na dvadeset hiljada deva, na osam sto ladja plovećih Dunavom prtljala se hrana velikoj vojski. Trideset hiljada čopora turskih pred samom vojskom lovilo sviet kršćanski u roblje, a preletilo je već i granice ugarske i svuda paleć i robeć navieštalo dolazak svoga gospodara. 3. septembra dopre Sulejman u Budim, pošto se predala posada Niemaca na milost slobodna ođlazka. Pod pratnjom janjičara bude Ivan Zapolja uveden u budimski kraljevski dvor. Tri hiljade ih ostavi sultan, da budu straža novomu kralju ugarskom. Sultan krenu s vojskom prema Beču, a uz put osvoji Višegrad i u njem kraljevsku krunu. PUeneći i paleći čopori bili su već pred Bečom. 27. septembra razT^e Sulejman svoj sjajni šator na Simeringu prema Beču. U Beču moglo je biti oružanih ljudi do dvadeset hil^^da^. x 8Yih zemalja Ferdinanđovih i s nješto pomoći i ^'^eraait^'^ ^a.-
