KNJIOA DEVETA, bije. Obkoli ga sa svih straDa. načini velike nasipe, na nje metne mnoge topove i uzme i?, njih gruvati u zidine grada. Na Kupi razvali most, da neuzmogne gradu pomoti dođi, a u« vodu po- stavi straže da paze na Nvaki zimk, kojim bi se javljala krSt^anska vojska. Razvalivdi njeSto zidina grada, zatrubile bi trublje, Turci ua ogromnih Ijestvah na zidine skaću, topovi gnivaju, piiSke pu- caju, strielice se bacaju, vatra se pod balvane 'podmieiJe. Veliki vezir medju vojaku skaee, bodri i hvali, kudi i grozi se. NaSi junaci penjajuiie ee strmoglavljuju, vatru gase, puSkami i strie- licami neprijateljske čete haraju, kamenjem i užganim sumporom obraujuju i ubijaju. Svatko je na svojem mjestu kao stanac kamen, ueuzmiče, dokle ga zrno neprijateljsko s mjesta nemakne. Svaki dan bivao je ovakov juriš, svaki put bude odbit. Dan za danom prolazio,, pssada težko izgledala pomo<Ji od lirade, glad, žedja i druge nevolje ve(5 ili morUe. Na drugoj strani Kupe sabrale se vojske pod banom Ivanom DraSkorit'em, grofom Ruprelitora Eggen- bergom, Gjurom Leiikoviiiem, Josipom Herbersteinom i Tomom Erdedom, svega skupa do šest hiljada ljudi. Dva se glasnika na- djoše izmedju petrinjskih vojnika, koji (5e proi^i objaviti bT&ći n tabor sve jade petrinjske posade. Prolazec kroz turske straže, jedan izgubi glavu, drugi sretno uteče i dodje pred bana u tabor. Plačnim glasom izpripovieda glasnik nevolje građa njihova i zuiSte pomoi?. Veliki žamor i nemir diže se med vojskom u taboru, što vojvode oklievaJH požuriti se da spase pogibajuču bi-aiSu. Bnde ipak odlučeno na otvorenom bojnom polju ponuditi bitku nepri- jatelju. Zato se krSi^anska vojska imala kreuuti prema Sisku, odakle će preko mosta prema Petrinji p0(.'i. Posadi će to posebnim glasnikom objaviti. Našao se za taj posao vojvoda Martin Senjauin, komu obei^aSe sto cekina, a da ib predadu njegovoj ženi, ako hi njega Turci pogubili. Martin se obuće u tursko odielo i dospje sretno u Petrinju. Po dogovor« oglasi prasak iz velikoga topa u Petrinji, da je Martiu sretno prispio. NaŠa vojska krenu 19. septembra prema Sisku. Turci pomisliSe, da je naSa vojska od straha uzela bježati i navale preko Kupe njih do sedam hi- ljada, da naše progone, n^ajud im se, da su babe, kad ae ne- ufaju s junaci ogledati. Na^a se vojska okrenu, a Turci uzmi<!u. NaSi ih okupe, razvije ae biesau boj, Turke na Kupu nagnaše, 'lo tri hUjade pozoba voda, Sto od mača osta. Sam Ahmed pre- ti^s^ofl ovoga forua. Jošte pred Petriujom pretrpi jedan
