Udarih u plač. - No, govori! Znam ja Iliju, - reče otac blago, tuckajući me rukom po leđima. Kad se malo umirih, rekoh pred svima sve. O očevu duhanu. O majčinu sladoru. O jednom malom sapunu, što sam ga našao negdje u kući. O svakoj priči plaćenoj na takav način. Htio sam progovo~ti također o Paši i o bakalaru, aH sam se bojao spomenuti mačka. Bio bih onda morao otkriti i onu drugu tajnu. Ne, ne, radije šutjeti o tome. Pa i ovo je previše. Tri dana nisam izlaziO' iz kuće no samo s ocem. Nisam imao mira. PričinjalO' mi se, i u snu, da, čujem Pašin glas. Al sam. opet mislio, da Iliji nije zapravo stalo do mačka, i da je ono samo govorio~ ne bi li me prestrašio i lakše zaveo. A Paša se zna čuvati.
Začudih
se, kad mi otac najedamput reče: Vlado. Možeš se i sam malko prošetati. Pa čak ~ tamo do >makine<. što je opet to? Kao da me navlaš šalje. Pa čamu ne bih išao. Već zbog Paše, I ja odoh. -
IX. Bip sam pokraj one k,ućice, kad stadQh, ne vjerujući svojim očima. Između dva koca, posađena u zemlju, visio j~ o konopu mačak Paša. Jadno, istučeno tijelo bilo se ukočilo -li nekom bolnom grč1). -
56-
