- Da. Da. Ali jedva zna, ka:ko se >1< piše. Bez prstiju ne zna brojiti. Ah, ta škola, što se još ne otvara! Do par dana stigoše i rođaci. Sve, što im se pričini, da nešto vrijedi, natovariše na mazge i odniješe u selo. Sad je opet bio mir. Luka iznova opusti. Ja sam na to jedva čekao. Najprije sam potražio Pašu. Bio je nemiran, ljutit; kao da sam mu i ja nešto skrivio. Jedno mu je oko bilo izbijeno, još krvavo. Nešto divlje i zločesto izbijalo je iz njega. Uzalud sam ga mamio k sebi Li zvao sa sobom. Kao da mu se više ne će u ona dvorišta. I ja pođoh sam. A kad dođoh tamo: zidovi ograđeni na gornjem rubu trnjem i žicama; vrata popravljena i pričvršće na, prozori' dobro zatvoreni, okna i rupe zatrpani. No ja nisam mogao više živjeti bez knjige sa slikama. Popeh se na krov, digoh na nj€mu neki poklopac, spustih se u kuću. Kad uđoh u sobicu, spopade me žalost. Bila je sya prazna. Nestade zauvijek i one knjige.
- ' .-
VI. I bje opet Paša, koji me iznova izmami iz Otkrio mi nešto novo. -
50 -
kuće.
