v. U jednoj sam kući bio našao i neke stare ilustracije, protumačene na takav način, da sam dosta razumijevao. Pustare s lavovima, rijeke s krokodilima; borbe vojnika obučenih u gvožđu, s kacigama na glavi, s kopljem i štitom u ruci. Pa onda mostovi, tuneli, oranje nekih širokih poljana volovima i konjima, kraljevi s krunama na glavi, šume pune lavova i jelena, Turci s čalmama, Kinezi s perčinom na leđima. Gledao sam i čitao u tišini prazne kuće, dok je vani vjetar duvao i kiša lila, a Paša spavao pokraj mene na starom krevetu. Niko mi nije smetao. Razumijevao sam i tumačio, kako mi se samu najbolje sviđalo. Kad bi se smrklo, dočekivao sam noć pokraj mačka, l€žeći i maštajući o onome, što sam onaj dan bio doznao. Uveče za stolom pokraj braće i roditelja meni je bilo veoma teško ne reći štogod, što bi moglo izdati moje tajne. Dva puta gotovo nastradah. - Tata, a kad su ono kopali tunel Svetoga Gotarda? - A zašto je Cezar prošao Rubikon? Otac me oba puta začuđeno pogleda. Otkud ja znam za tunele i za Svete Gotarde? Od koga meni najedamput Cezar i Rubikon? Ta, on mi o tome nije nikada .govorio. Kamo ja to idem? S kim se družim u toj pustoši? -
48-
