njemu i sluge naših rođaka. Kada dolaze li luku, da štogod rade u kojoj od onih praznih 'kuća, vide često Pašu: sad u kakvoj konobi, sad u sobi, sad u dvorištu. Pravi više štete no koristi. Ugledaju ga iznenada pred sobom na kakovu tubištu, u polumraku, nakostrušene dlake i zločestih svijetlih očiju. A ne bježi. Gotov je da čovjeku skoči u oči. - On je kao L' lnnominato, kad je bio opak, govorile su moje sestre. Ali ja sam upravo zbog toga htio da vidim Pašu i da doznam što on sve radi. A jer ne dolažaše više nikada k nama, počeh ga tražiti. l tako sam prvi put zašao iza onog reda praznih kuća na na Voj strani luke. Doskora sam zavirio preko zidića u va dvorišta, naučio penjati se na gomile kamenja, preskakivati zapreke, vući se kroz obližnje šikare, kriti se čekaj ući u njima. Ulazili smo sve dublje u zimu pa je luka bila pusta. Otac je ponajviše ležao, a majka se mučila po kući i okolo sestara čuvala mlađeg sina, koji bijaše i preveć živahan, pa je već bio o'kusio, i ne htijući, kako je more u luci gorko i hladno. Meni bij,aše lako šmignuti iz kuće i tražiti Pašu. Napokon ga počeh sve češće viđati. S početka je bježao. Stadoh mu bacati hrane, koju on prvi put i ne pogleda. Doskora joj se približavao, kad bih ja od nje odmakao. Bio sam sretan, kad vidjeh, da se mačak od mene više toliko ne plaši i da me katkada čak i
čeka.
l jedva ga sada mogoh dobro vidjeti. -
45-
