-
Eto, sada zna v, zašto. bi mlađa sestra i brat zaspali pri stolu, i majka bi nas poslala u postelju. Mi smo se privikiva1i onom domu i' onoj samoći. Doskora nam je bilo, kao da smo se u toj kući i rodili. Već nam se činilo, da drukčije i ne bi m glo biti. Međutim
IV. Al j u kući bi neko, koji se nije nikak mogao na nju privići. A to bijaše mačak Paša. On se sve više tuđio od nas i od kuće. estalo bi ga za nekoliko dana, da se vrati gladan i mršav. POjeo bi štogod u hitnji, pa bi iznova i;čezavao. Uzalud su ga sestre mamile, tetošile, čak i zatvarale. Bivao je sve plašljiviji, plahovitiji, divlji. Jer su miševi navaljivali iz obližnjih stanova, majka naruči u selu dvije nove mačke, s kojima su se sestre odmah sprijateljile. Pašu su one već zaboravljale; a jer je mačak dolazio još rjeđe u kuću, da se svađa s novim mačkama i da krade, stadoše ga svi tjerati. Prolazilo je katkada i petnaest dana, da ga nismo ni viđali. Doskora se Paša pročuje kao kakav razbojnik. Ogrebao je grdno gubicu našemu novom mačku i zadavio - a možda i pojeo - mački mačiće. Sluškinja je pričala, da ga je vidjela, gdje se penje na stabla i lovi ptice; i nju je prestrašio. Govorili su o -
44-
