Satir/2. dio/VII.

Satir iliti divji čovik — Drugi dio: Slavonac otpiva u verše Satiru
autor: Matija Antun Relković

VII. Satir kaže Slavoncu da je ovaj svit u tri stanja razdiljen: u stanje moleće, hraneće i braneće. Ovo je sve troje svakomu čoviku po sebi od potribe, nitko ne može sve troje sam potpuno opslužiti; potribito je indi da čovik jedan drugoga pomaže

Nejma starjeg na svitu zanata
nit mudrije smišljenog alata,
što je zanat jednoga težaka,
koji pravo uređuje svaka.
Jošter odmah u počelo svita
Adamu je ta pamet ulita,
i Bog mu je sva dao na znanje,
kako će on vladati imanje
i kako će imena nadivat,
kako li će poslidnjim kazivat.
Adam dakle, dok na svitu biše,
svoju dicu u sve uputiše,
koja posli, kad se rasplodiše,
jedan drugog sveudilj učiše.
I to dura cilog onog vika,
dokle potop ne proždri čovika.
Zatim, slušaj, što se opet zgodi,
kako lađa plivaše po vodi.
Jesi l' čuo Noja patrijarku?
Kad načini od potopa arku,
on unide i njegova žena
i tri sina, evo jim imena:
Sem je prvi, a Kam drugi biše,
Jafet treći, kako Mojses piše.
Još tri žene s njima uniđoše,
sveg osmero u toj ladi biše.
A kad potop općinski pristade
i ta lađa na suho ostade,
onda Noje s čeljadma izajde,
al na svitu već nikog ne najde
neg osmero, što u lađi biše,
jer ostalo vode potušiše.
Tada poče starac poštovani
promišljavat u seb' natehani,
da Bog hoće od njegova roda
svit rasplodit u mlogo naroda,
i da valja njim naredbu dati,
kako će se po svitu vladati.
Zato Noje u tri reda najde
da svit dili, drugač nejma fajde.
"Jedan", reče, "nek bude moleći,
jer molitve pravovirujućih,
uzdižu se, nebo probijaju
i milosti Božje dobivaju,
da Bog svita opet ne pokara,
jerbo čovik jedan drugog vara".
Drugog reda postavlja hraneći,
jer od ovog koji posao većji?
Nek jedan red zadobavlja kruha,
drugi moli, da ga Bog sačuva,
a treći red nek bude braneći,
jer je i to od poslova većjih,
da prvi red s mirom Bogu služi
drugi teži i u miru pluži.
Jer kada se svit jednoč rasplodi,
možebiti da se još dogodi,
neprijatelj da otkud navali,
molit smete i hranu popali.
Zato mora tkogodire branit,
i tko moli i tko će ga hranit.
Kad ovako starac patrijarka
proesapi i promisli svaka,
on doziva sinove prida se,
čast jim dili svakomu ponase:
"Ti Sem", reče sinu najstarjemu,
- Melkisedek posli nadiše mu -
"Ti ćeš, sinko, odsad misnik biti
pak ćeš Boga sveudilj moliti
i za sebe i za brata Kama
i Jafeta, a ni za se sama,
jer te brat Kam svojim trudom hran
a brat Jafet svojom krvju brani.
A ti, Kamu, hoćeš težak biti
i poslove kućanske raditi,
orat polje i kruh dobaviti,
bratju tvoju i sebe hraniti.
Hrani Sema, jer on moli za te,
pokaranje da ne dojde na te,
i da ti Bog blagosovi truda,
neka imaš obilnost od svuda.
Hranit imaš i brata Jafeta,
jer te brani od svakog zameta,
jer sve tvoje ovakovo dilo
svakomu je potribno i milo,
niti prez njeg svit stajati može,
ako jedan drugog ne pomože,
i čuva ti od zemlje međaše,
da zlotvori na te ne najaše.
Ti, Jafete, hoćeš biti vojnik
na oružju i srčani bojnik;
brani Sema, nek moli u miru
i raširi našu svetu viru,
jer on Boga i za tebe moli
da pošalje svoj blagosov doli
i da tvoju ruku blagosovi,
neprijatelj da puk ne osvoji.
Brani jošter i tvog brata Kama,
neka i on mirno živi s vama
i nek s mirom svoje polje ore
i nasije štogod višje more,
da i Sema i tebe nahrani,
nek Sem moli, a ti ga obrani.
To nek bude svakog svoje dilo.
Al ako bi od potribe bilo,
može i Sem rukama raditi,
u potribi jošter se braniti;
mora Jafet molit i raditi,
mora i Kam molit i braniti,
jedan moleć, a drugi braneći,
treći oruć i braću hraneći".
Zatim njima ovaj svit podili,
da se ne bi do posli svadili;
Semu daje veliku Asiju,
neka oru i mlogo nasiju.
Kamu reče: "Eto ti Afrika,
neće biti od nikog zaprika,
možeš u njoj dosta naorati,
sebe hranit i još braći dati".
Europa Jafetu dopade,
pak i otac kod njega ostade.
Ameriku onda ne diliše,
jerbo za nju jošter ne znadiše.
A kad Noje sve lipo uredi
i posao svakom svoj naredi,
onda pojde star s ovoga svita
od devetsto i pedeset lita.