Razgovor ugodni/Pisma od zbora primorskoga

Razgovor ugodni naroda slovinskoga — [120] Pisma od zbora primorskoga...
autor: Andrija Kačić Miošić

Slidi pisma od zbora primorskoga, učinjena u Makarskoj rata od Kandije

Prikazana presvitloj gospodi makarskoj od starca Mjelovana.

Viće čine primorski knezovi,
od starine bosanska gospoda,
i ostali po izbor glavari,
kapetani i mladi serdari,

u Makarskoj, gradu bijelomu,
u početku rata od Kandije.
Poglavite kažem po imenu,
koji tada u zboru bijahu:

od Makarske četiri Kačića,
Markovića i Baranovića
i mladoga Andrijaševića,
četvrtoga Kovačević Pavla;

od Makarske kneza Pavlovića
i viteza Ivu Nenadića;
od Velikog Brda Nimičića,
od Tučepe kneza Grubišića;

od Baškoga polja Tasovića,
a pridivkom i Ribarevića;
Knezovića i Serdanovića
od malena sela Rogoznice;

od Sućurja kneza i plemića,
po imenu Ivana Kačića;
od Lavčanja, Brista i Baćine
svi Kačići bihu do istine,

koje tebi imenovat neću,
jer bi pisma odveć duga bila,
ni ostale od sela glavare,
kapetane, suce, ni serdare,

koji tada u zboru bijahu,
meĐu sobom lipo razložahu,
kako će se cara izbaviti
i protiva njemu bojak biti.

A od zbora poglavica biše
svitli Petar, biskup od Makarske,
od Kačića roda i plemena,
reda, pobre, svetoga Franceška.

Niz obraz je suzam oborio,
gospodi je tiho govorio
i glavarom od svega Primorja,
od Baćine do Omiša grada:

“Otkada je krajina primorska
i Makarska ukraj sinja mora,
naši stari harač ne dadoše
nijednomu kralju ni cesaru,

nego vazda u miru živiše,
u gospodstvu ter se uzdržaše.
A sad ima puno godin dana,
da nas tare Otmanović care.

Od zuluma živit ne možemo,
ni harače Turkom pripraviti:
to je naša sramota velika,
da dvorimo cara nevirnoga.

Kamo naša uživanja stara,
kamo li nam diplome sa zlatom,
koje nam je cesar darovao
još podavno u stara vrimena?

Kamo li nam mletačke dukale,
koje nam je dužde darovao,
da nikomu ništa ne dajemo,
nego samo da bojak bijemo?

Za to care ništa i ne haje,
već nas tare, nigda ne pristaje.
Nu se, braćo, od sna probudite
ter od cara sada odstupite!

A evo mi bila knjiga dođe
od Foskula, mlada đenerala,
da silnoga cara odbignemo,
pod duždevo krilo pribignemo

Mi imamo praha i olova,
bit ćemo se kano Crnogorci
sve s pomoću Boga velikoga
i našega dužda mletačkoga.

Potvrdit će našu didovinu
kako nam se kune na ćitapu;
od nas drugo ni želi ni pita,
nego sablju i desnicu ruku.

Al slušajte, da vam prorokujem
što će vam se brzo dogoditi:
koji nisu krvcu prolivali,
ni dukale na sablji dobili,

radi će vas u zlo oboriti
i dukale vaše ukinuti.
U viće ih nigda ne primajte,
za glavare takve ne stavljajte,

već mećite vazda starenike
za glavare i vaše vićnike,
koji će vas lipo svitovati
i nauke prave kazivati,

u potribi da bojak bijete
i za dužda krvcu prolijete,
da pazite karte od starine,
koje dade dužde Mlečanine

Među vami bit će vazda ljudi,
slušajte ih, ako niste ludi,
jer slip ne zna, kuda ide sunce;
stare vaše poslušajte suce.

U zbor dice nigda ne primajte,
svit ni nauk od njih ne pitajte,
jere će vas u zlo oboriti:
ne dajte im s vami govoriti.

Knjige ne zna, ljudski ne umide,
prid gospodu izaći ne smide;
što će biti, ništa ne razmišlja,
vikat samo uči i promišlja.

Govorit će, da malo i mari
za dukale naših dida starih,
ali ne zna, da mu veće valja,
neg sve ono, što ima zemalja.

Nauk ovi ja vam dajem sada,
Petar, biskup od Makarske grada:
u pamet ga vašu postavite
i naredbu moju izvršite!”

Kad glavari njega razumiše,
silenoga cara ostaviše
ter razviše svilene barjake
privedroga dužda mletačkoga.

Bojak biše, nigda ne pristaše,
sa svim Turcim mladim krajišnicim
od Zadvarja i od Imotskoga,
od Vrgorca i od Ljubuškoga,

od Mostara i od Nevesinja,
od Gabele i od Počitelja:
dosta turskih glava odsikoše,
al i oni mnogi izgiboše.