Razgovor ugodni/Pisma od strašnoga boja
| ← Pisma od Cipra. | Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Pisma od strašnoga boja... autor: Andrija Kačić Miošić |
Popijevka od gospode presvijetle dubrovačke... → |
Pisma od strašnoga boja, koji se učini na dan svete Justine.
Odkada su Mleci sagrađeni,
nije lipša vojska sakupljena,
što je vojska dužda mletačkoga
vrime rata Cipra nesrićnoga:
dvi stotine taneni galija,
dvajest i pet veliki đemija,
šest od boja silni galijaca,
ormanica ni broja se ne zna.
Prid njimam su sivi sokolovi,
od latinske zemlje vitezovi:
od Mletaka bane Veniere,
od Đenue Doria Andrija,
a od Španje Ivan đenerale
i od Rima Kolona principe,
od lijepe zemlje Sicilije
svitli bane, Kardon đenerale.
Kapetani, vlastela mletačka,
kavaliri, gospoda maltežka
od velika roda i plemena,
sve to trče, da Turčina siče.
Zavezoše uz more duždevo,
zajedriše izpod grčke zemlje.
Sinje se je more zapinilo
od galija i bojni đemija.
Kad su bili izpod Svete Mavre,
govorio Doria principe:
„Što su bili gori u istoku,
al su snizi ali labutovi,
al je magla posrid polja pala,
al popeti bili čadorovi,
al se vile na planini bile,
al su grčke na plandištu ovce?“
Veli njemu bane Veniere:
„Nit su snizi, nit su bile vile,
nit je magla, nit su labutovi
ni popeti bili čatorovi,
već su ono turske ormanice,
dvi stotine taneni galija,
četrdeset bojni sultanija,
sto galija Uluzali kralja
i brez broja brzi ormanica.
Prid njimam je morski kapetane
Ali-paša od Misira grada,
š njim ćemo se danas ogledati
i vitežku sreću prokušati.“
Ali veli Doria Andrija:
„Poslušaj me, bane Veniere,
ludo ćemo glave pogubiti,
mi nemojmo s Turcim bojak biti.“
Venier mu tiho odgovara:
„Nije vrime o tom besiditi;
valja danas s Turcim bojak biti,
za Isusa našu krv proliti.
Nismo došli šetati po moru
ni ljubiti Grkinje divojke,
već braniti viru Isusovu
i našega dužda mletačkoga.“
Pak je svoju vojsku razredio
i galije u red postavio,
od galija krila učinio,
đenerale lipo namistio.
Naprid šalje bojne galijace:
na jednoj je Duodo providure,
a na drugoj Guoro kapetane,
na trećoj je Ante Bragadine.
Pežara se četvrta zoviše,
Pižanova petoj ime biše,
- šesta je Ambrož Bragadina,
Mlečanina svitla gospodina.
Na desno je krilo postavio
od Đenue Andriju Doriu
i viteza Kardona Ivana,
Latinina i Sicilijana.
A na livo postavio biše
tri Mlečića i gospodičića:
Barbariga, đenerala bana,
i Kverina po imenu zvana,
trećega Kanal providura.
U sridu je bane postavio
đenerala Ivana Španjola
i viteza Kolonu principa,
kapetana papini galija.
Iza sebe ostavio biše
dvajest i pet taneni galija
i prid njima Alvar đenerala,
od starine silnoga junaka:
ako bi jim do potribe bilo,
nek udare čili na umorne.
A Venier lipo upravljaše
sa svom vojskom dužda mletačkoga.
Maleno je vrime postajalo,
dojedriše careve galije
i prid njima silni kapetane
Ali-paša od Misira grada.
Lipo jedre turske ormanice
po načinu mladoga miseca:
taki način od boja morskoga
drži vojska cara velikoga.
A kada li blizu dojedriše,
udariše pašine borije,
zavikaše Turci janjičari,
galijace živi oganj daše.
Stoji jeka bubanj i svirala,
grmljavina silni lumbarada;
stoji zvižda šiba i pušaka,
lomljavina taneni galija,
stoji jauk po moru delija.
Kada li se, pobre, sastadoše
sve galije turske i latinske,
rekao bi, nebesa se ore,
a planine u dubine nore.
Žarko sunce pomrčalo biše
od crnoga praha i olova,
sve se sinje more tresijaše
od topova turski i latinski.
Po moru se drugo ne viđaše
nego vesla, jedra i lantine,
i tilesa turska i krstjanska
po iljadu zajedno plivaše,
jedan drugom smrcu zadavaše.
Ne čuju se pisme ni popivke,
nit se čuju gusle ni tambure,
neg jauk i plač od junaka,
zveketanja mača i sabalja.
Sinje more krvavo bijaše
sve od krvce turske i krstjanske;
najveća se krvca prolivaše,
di bijahu mladi đenerali.
Ište paša Veniera bana,
a Venier pašu kapetana:
sritoše se ter se udariše,
dvi aždaje ljuto izraniše.
Vitezovi bana Veniera
u galiju tursku uskočiše,
do polak je oni osvojiše,
drugu polu osvojit ne mogu,
jer Aliji dobra pomoć dođe
od junaka bega Karaodže
i Mamuta, paše silenoga.
Izbaviše Ali-kapetana
od viteza Veniera bana.
Ali bane u nevolji biše,
galije ga turske obletiše:
Venier se njima ne pridaje,
već ji s ognjem bije na sve strane.
A međuto dobra pomoć dođe
ter udari sa četiri strane:
s jedne strane Ivan Loredane,
z druge strane vitez Kontarine,
s treće strane Alvar kavalire,
a s četvrte Malpier Katarine.
Potopiše careve galije,
pogubiše bega Karaodžu.
Dva viteza skladno udariše,
Ivan bane i duka od Parme,
na galiju paše kapetana,
udariše ter je osvojiše.
Ugleda se glava Alijina
na lantini od galije tanke,
više glave barjak trepećaše
privedroga dužda mletačkoga.
Svezana mu dva sinka klečahu
prid kolinom bana Veniera,
š njima mnoge paše i kadije,
silni Turci, age i spahije.
Turska sila biše dobivena
i najveća sila satrvena
izvan trijest taneni galija
i carevi bojni sultanija.
Ali udri zmaje od dvi glave,
po imenu Kverin đenerale,
razbi Turke, pofata galije,
težko siče po moru balije.
Livo krilo mletački galija
Barbarigo vitežki branjaše,
al ga biše strila udarila,
ljuta strila u oko junačko.
Za to bane haje i ne haje:
strilu nosi u oku livomu,
britku sablju u desnici ruci,
ter pod strilom slobodi junake.
A brzo mu dobra pomoć dođe
od njegova dragoga netjaka,
po imenu Marin Kontarina,
ter osveti ujca Barbariga.
Na Turke je juriš učinio,
bojak bijuć al je poginuo.
Treći danak bane Barbarigo
od bolesti dušicu ispusti.
Još ti kažem silnoga vojnika,
po imenu Nani Federika,
vitežki je s Turcim bojak bio,
Kara-pašu živa ufatio.
Junak biše Šilok kapetane,
vitežki se brani na sve strane;
namira ga biše namirila
na Kanala, mlada providura.
Žestoko se oni udariše
i nemilo, brate, izkrviše,
al pridobi Kanal providure
i potopi tanene galije.
Skoči paša u to sinje more,
kruto pliva, ali ne ispliva,
jer ga stiže Ivan Kontarine
ter mu rusu odsiječe glavu.
Desno krilo u nevolji biše,
jer galije njega oklopiše
Uluzali, kralja nevirnoga,
pomoćnika cara čestitoga.
Kruto bije maltežke galije
i vedroga dužda mletačkoga:
dvi galije bojne izgubiše,
braniti se više ne mogoše.
A kad vidi Andrija Doria
jadno stanje maltežki galija,
na Turke je naglo udario
i galije mnoge potopio.
Tu se biše od jutra do podne
silne vojske na sinjemu moru,
a kad li je po podnevu bilo,
na duždu je mejdan ostanuo,
jer njegova vojska strahovita
dobi vojsku cara silenoga.
To se zgodi rata Ciparskoga,
po krstjane puno nesrićnoga.
Sto galija turski ufatiše,
toliko ji ognjem sažegoše,
sam uteče kralju od Aldera
samo svoji trideset galija.
Ne bi ni on junak utekao,
već ga pusti Doria principe,
koji duždu pomoći ne dade.
Ej neviro, nigdi te ne bilo!
Osta mrtvi sileni Turaka
za trideset i veće iljada,
pet iljada živi ufatiše,
sedam paša duždu darovaše.
Osta mrtvi duždevi vojnika
pet iljada po izbor junaka,
četrnajest vlastele mletačke,
puno veće rimske i malteške,
sve principa, vrsni vitezova,
kavalira, pobre, i knezova,
što pogibe dan svete Justine
zarad svete vire Isusove.
Glasovite po imenu kažem
vitezove dužda mletačkoga,
bojak bijuć koji pogiboše
i poštenje vičnje zadobiše:
Pogibe nam slavni đenerale
Barbarigo vitez Auguštine,
biše njega strila udarila
u zlo misto, u oko junaško.
Pogiboše i dva Kontarina,
Marin jedan, a Jerolim drugi,
al se oni lipo zaminiše,
jer galije mnoge potopiše.
Pogibe nam Ivan Loredane
i delija Malpier Katarine,
Frane Buono i kapetan Mezo,
providuri, sileni junaci.
Dva viteza silna poginuše:
Marko Lando i junak Soranco.
Pogiboše i dva Barbariga:
Jure jedno, a Andrija drugo.
Ostale ti kazivati ne ću,
jer bi pisma odveć duga bila.
Neka pjeva, komu je ugodna,
nek ostavi, komu je neplodna!