Razgovor ugodni/Pisma od grada Zadvarja

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Pisma kako ... osvojiše kulu od Norina. Razgovor ugodni naroda slovinskoga —  [117] Pisma kako od grada Zadvarja.
autor: Andrija Kačić Miošić
Pisma od kaštela Drvenika...


Slidi pisma od grada Zadvarja, na koga dođe paša bosanski i ercegovački jula na 15 1685.[uredi]

 Još zorica ne zabijelila
ni Danica lica pomolila,
zapopiva Vlašić kiridžija,
lipo piva, a lipše popiva:

 “Ne čudim se Beču bijelomu,
koga care osvojit ne može,
jer ga brani cesar Leopoldo
i njegovi mladi đenerali;

 nit' se čudim Petru Varadinu,
di ga vezir osvojit ne može,
jer ga brani princip Uđenio,
koji Turke vazda dobivaše;

 a ni bilu gradu Šibeniku,
koji se je Turkom obranio,
jer ga brani Foskul đenerale
i delija Toma Kontarine;

 nit' se čudim Sinju bijelomu,
di ga vezir osvojit ne može,
jer ga brani Balbi providure
i Sinjani, na glasu junaci;

 ni Drnišu kod polja Petrova,
jer ga brani Nakiću Grgure,
od krajine mlađan kavalire,
i junaci od polja Petrova:

 već Zadvarju, gradu na kamenu,
kako se je caru obranio,
kada neima bojnih lumbarada
ni velike moći ni pomoći.

 Na nj dolazi od Bosne vezire
i s njim paša od Hercegovine:
na Avalu kulu udariše
i brzo je Turci osvojiše.

 Udariše na grad od Zadvarja,
biše njega, al' ga ne uzeše:
i tomu se isčudit ne mogu
tko odoli caru silenomu.”

 Dozivlje ga iz gorice vila
ter je njemu tiho besidila:
“Ne čudi se, neznana delijo,
di ga vezir osvojit ne može,

 jer mu dođe pomoć iznenada
od sinjega mora ormanice,
od Poljica poljički knezovi,
od Omiša Dešković Stipane,

 od Makarske Lučić kolunele,
od Igrane Tomica vojvoda,
od Lavčanja Jurićević kneže,
a od Župe mladi krajišnici.

 Sa svih strana udriše na Turke
kano vuci u bijele ovce:
ormanice od sinjega mora,
krajišnici od gore zelene,

 od zapada Furioz Stipane,
od istoka Lučić kolunele,
potiraše Turke krajišnike,
siku pišce i brze konjike.

 Pet stotina glava odsikoše
do čadora paše bosanskoga;
na pašine udriše delije,
razbiše ih ter ih potiraše.

 Mnoge turske odsikoše glave
i puno ih živih uhvatiše,
oteše im tope i pitare,
čadorove i alaj-barjake.”

 Sve ovo naodi u knjigam talijanskim, navlastito u istorijam koje se zovu: Lega sacra &c, na listu 250, gdi počimlje ovako: Per riparare &c.
 Ova je pisma i prija od mene štampana, ali nije sve kako je ovde, jer sam je štampa kako sam je čuo pivati; ali budući istorije štio i drugačije od mudri ljudi razumio, eto je prikazujem svitu onaku kako se je dogodilo.