Zaharija (Šarić)/Glava 5.

¹ Opet sam podigao oči svoje i gledao, i gle, bio je tu svitak knjige, što leti.

² Upita me: "Što vidiš?" Ja odgovorih: "Vidim svitak knjige, što leti, dvadeset lakata dug i deset lakata širok."

³ On mi reče: "To je prokletstvo, koje izađe na svu zemlju, jer svaki kradljivac istrijebit će se po njemu odavde, i svaki krivokletnk istrijebit će se po njemu odavde.

⁴ 'Ja ću ga pustiti', govori Gospod nad vojskama, 'da prodre u kuću kradljivcu i u kuću onomu, koji se kune krivo mojim imenom, i da mu stoji usred kuće i da je uništi zajedno s drvljem i kamenjem.'"

⁵ Tada pristupi anđeo, koji je govorio s mnom, i reče mi: "Podigni oči svoje i vidi, što se pomalja!"

⁶ Ja upitah: "što je to" On odgovori: "To je efa, što se pomalja." Tada reče: "Tako je velika krivnja njihova u svoj zemlji."

⁷ I gle, podizao se olovni zaklopac, i jedna je žena sjedila u efi.

⁸ On reče: "To je bezbožnost", i baci je opet natrag u efu, a na otvor pribije onaj olovni zaklopac.

⁹ Opet sam podigao oči svoje i gledao. Gle, pojavile se dvije žene, i vjetar je bio u krilima njihovim - imale su naime krila kao u rode -. One ponesoše efu između zemlje i neba.

¹⁰ Onda ja upitah anđela, koji je govorio s nmom: "Kamo nose tu efu?"

¹¹ On mi odgovori: "Hoće da sagrade ženi kuću u zemlji Šinearu, kad se napravi, postavit će je tamo na svoje mjesto."

← Glava 4.

Zaharija (Šarić)

Glava 6. →