Vidiš li, Ljubavi, gdi ova od gospoj
srce me zatravi kroz rajski pogled svoj,
A luk tvoj ognjeni, ki tira sve sile,
ohola ne scieni, ni zlatne tve strile?
Zač trpiš? vazmi stril, ter tvu vlas osveti,5
neka zna, što 'e cvil tvoj gorki trpjeti,
po svojoj da rani poznaje nje ures,
od kad me, joh; rani ka boles mojá jes;
i neka još vidi nje liepos u druzieh
nemilos, ku slidi, da mrzi na taj grieh.10
Ter kada izkusi tej muke ljuvene,
i cić njih prosuzi milosti na mene.
Tako ćeš ti činit', da ne smije ina vik
tvoju moć ne scienit', a ja ću imat' lik.
