Vazetje Sigeta grada/Parvi dil
Izgled
Uvod | Vazetje Sigeta grada — Parvi dil autor: Brne Karnarutić |
Drugi dil |
- Gospode i knezi harvatskih, tolikoj
- Turačkih vitezi sada poju poboj
- Pri gradu Sigeta kojino se j' zgodil,
- U ki svih dob leta turski se j' rob vodil.
- A to hti oni car, soltan Solimanin,
- Pripuke dobe star, da čestit poganin,
- Ki, pokle se na sag carastva postavi,
- Mnogu zemlj' i rusag poda se podstavi.
- On razbi Gazelu, mamaluke pobi,
- Tja dari k Babelu Jejipat vas dobi.
- On slavni Biograd vaze svojom silom,
- Potom, kako bi rad, Rudu hrabrim dilom.
- On Ugre razbivši, da mu se Budin grad,
- LAUŠA ubivši kino biše kralj mlad.
- Sablje mu zuk zveča i njega sile zloć
- Tja v Nimce prik Beča, tolika mu bi moć.
- A jer iz Sigeta, premda grad mal biše,
- Dari do diteta u gusu grediše,
- Hip i čas robeći te turske daržave
- Ter Turke znobeći gdi jih se dobave,
- Zgodi se da buduć u tom Sigetu knez
- MIKLOŠ Zrinski, moguć gospodin i vitez
- Visoka plemena a rukom hrabreni,
- Poštena imena i vojnik ognjeni.
- Biše harvacki ban, harvacki štit tokoj,
- Vas na viteštvo dan s Turci bijući boj,
- Na harac ishodeć drugda kako gusar,
- Tursku zemlju robeć čudnu činjaše stvar.
- I bezi i baše zgor i spod Dunaja
- Dobro ga poznaše, kad se s njimi staja;
- Jer gdi koga stignu ter se s njime pobi,
- Živ mu ne ubignu, da tudje ga dobi.
- Bil bi razumom red dal vojski cesara
- Lipo, dobro i vred protiv sili cara.
- Turci u sinžirih i zimi i letu
- Sijahu po mirih u tome Sigetu,
- Koje on s družinom svojom dovojaše,
- Jer tom meu jinom častju se svojaše.
- Nimam toliku vlast, nimam moć toliku,
- Da zreku njega čast i slavu veliku,
- Da ovo dij svaki da se ne nahodi
- Sada vitez taki ča god sunc' obhodi.
- Začuvši Suliman, on turski slavan car,
- Da ov harvacki ban čini mu taku stvar,
- Odluči odlukom careve svitlosti
- Prit silom i z bukom njegove jakosti
- Ter mu grad podsesti i arvuć dobiti,
- Z njega svih izvesti tere ih pobiti.
- I takova posla svaršiti bivši vruć,
- Čauše odasla po svoj zemlji tekuć
- Zapovid noseći: ki god darži timar
- Da ide jazdeći kud jazdi golem car;
- Nazor i kadija gdi se ki nahodi
- I svaki spahija da vred k caru hodi;
- Base da se sprave, svak da vrime skrati
- Ter svi da s' odprave kude car obrati,
- Priteći pobiti i mlada i ki je sid,
- Ki neće stvoriti carevu zapovid.
- Nigdor ne obteza, da u red se staviv
- K caru se poteza viteški se spraviv.
- A on, spustiv potom nikoko malo dan,
- San svojim životom z Carigrada ide van.
- Pod njim biše konj vran, arabski, pastušat,
- Mej mnoštvu konji zbran, v tri putonog, zvizdat;
- Kopita visoka, noge čiste, zdrave,
- Civela široka, a sve kosti prave,
- U tarbuhu pupčast, mala boka, svaljen,
- A u sapih klubčast, stepen prizat, hvaljen;
- Rep kratak a tanak, duge strune na njem,
- Vas ini ostanak mnogo gizdav u njem.
- Pod sedlom pak ozdol visok greben izvel,
- A rebra kako vol u široko razvel,
- Parsi otvoreni, mesnati dovolje,
- Široko stvoreni, ne more se bolje;
- Vrat debel i širok, nikoko ulučen,
- Grive tanke, visok, podobno razlučen,
- Glava suha, mala, neg ju koža skrila,
- A po njoj se j' znala ta najmanja žila;
- Velike nozdarve, karvavih očiju,
- Vas gizdav do marve, strignastih ušiju,
- A proriz od čeljust pri velik nego mal,
- Pina mu hodi z ust, vas se j' u jedno žval.
- Vas biše k skoku dan, ni naravi lene,
- Obartan sa svih stran kud mu rukom krene.
- Noge lipo dviže: gdi s pridnjom postupi,
- Tu zadnjom vred stiže i dobro pristupi.
- Miran i tih biše, da barz kako sokol,
- Koko človik htiše i sardit i ohol.
- Sedlo biše na njem od Karamanije,
- A sumodra po njem koža od sakrije.
- Po koži od zlata mnogo biše cvitak
- Novih prem spod mlata i spod hitrih dlitak;
- Jinud pak pramici srebra svakoj strani
- I dragi kamici tja v Indiji brani;
- Parsine te kože pohve lipe dosti,
- Nitkor zreć ne može njihove vridnosti.
- Cafil se modraše u mnogo misi na njih,
- Rubin čarljenaše sa svakih stran po njih.
- Dijamant, drag kamen velike tvardosti,
- Zdavaše svoj plamen u toj narehosti.
- A zlatna strimena na njih vridnost svaka,
- Da mnoga vrimena ne vidi se taka.
- Bisera ter turkes na njih sa svakih stran
- Biše bogat ures, vas na jaglu pribran;
- Sta oka zlata slita, po njih svaki tezi,
- Liplji šega svita i prihitri vezi
- S djacinti, s tupaci, sultanska majera
- Kih mu po ulaci šalju tja z Kajera.
- Od svile popruga dva šara imiše,
- Široka i duga koko triba biše.
- Sva zlatim zlamen'jem uzda urešena
- I dragim kamen'jem biše narešena,
- Koga bihu po svoj narejene varste
- I povojak tokoj, a zlatne joj barste;
- Veružnjak meštrije z Damaska ka shodi.
- Po njem zlat hitrije ke svit ne nahodi
- Ogarnik na vratu od svile čarljene;
- Smiraldi u zlatu po njem se zelene;
- Bisera s istoka na njem visaše vez
- Sprid Manbre potoka ki mu da niki knez.
- Pod vezom pak ozdol visaše hotoz bil,
- Tri mu strane do tol zlat pram biše prikril.
- Te konje vojahu sinci imbrahora,
- Ki piši hojahu vele lipa stvora:
- Zdravi, mladi, bili svi skoku spravljeni,
- A u modri svili jednako opravljeni.
- Treset u tih spravi bedevov se prid njim,
- Turak kako mravi varvljaše se za njim.
- A on jahaše prav zlovoljan, star i sid,
- U nogah malo zdrav, u licih jure blid,
- Tanjahat u pasu, a u pleći širok,
- Čestit car na glasu, a vrat mu bil visok,
- Nos tanak, pokučen; imaše tih pogled,
- Da j' dobru odlučen, rekal bi, ni v njem zled.
- Bil, tanak tulipen biše na glavi svit,
- A za njim zadiven prolitnje ruže cvit,
- A na njem hazdija zgolja zlata tkana
- Na dar malo prija ka mu biše dana
- Iz ruke karstjanske. Nut ruga, nut smiha,
- Nut šibe poganske nad nami cić griha!
- Biše sebe svukal dolamu od svile,
- A zlatnu obukal viš košulje bile.
- Pridragi kamici za puca joj bihu,
- S kih kako plamici ognjeni gredihu
- Pason se j' opasal Stipana hercega,
- A sablju pripasal biše Skender-bega,
- Lipo spravnu dosti, ča mnozi govore,
- Tolike vridnosti da se zreć ne more.
- Nigdor njega oprav ni umil sciniti
- V koj jaš'jaše uprav karstjanstvo pliniti.
- Svak mu se klanjaše priklono, s pošten'jem,
- Gdi vas zlatom sjaše i dragim kamen'jem.
- Ovamo-onamo glavom pokiniše,
- Gledeć simo-tamo mimo kih miniše.
- Bihu mu šalvare čarljena veluda,
- Nove, a ne stare, rude više ruda.
- Čizme mu karmzije srebrom podkovane,
- Pašci ostrog sagrije sve zlatom skovane.
- Tri baše vićnici, s kimi se većuje,
- I njega svitnici, kad godi vojuje,
- Blizu ga jahahu; sablju, luk i strile
- Sa zlatom imahu, konji kako vile.
- Sto s' ulakov prid njim, treset svake strane,
- A druga sto za njim, svi jednake hrane.
- Svih jednaka svita, jednake strile i luk,
- U rukah procvita mej njimi cik i muk.
- Svaki svojoj glavi žarkulu s perjem svil,
- Svaki jedne stavi, jednake dobi bil.
- Dva po dva gredihu kakono dijaci,
- Ki ga s desne bihu, svi bihu livaci.
- Jahaše prid njimi sanžak Tajileri
- S junaci svojimi š čapljenimi peri,
- U kih su zastave, horugve i dundar
- I ine oprave ke darži čestiti car.
- S jabukom zlata zgor, s misecem tolikoj,
- Koji s tartarskih gor snesoše na poboj,
- Svaki jih nosaše, mlad brade ne brije,
- A konja imaše siva z Natolije.
- Svaki lipo spravan jahaše vrat isteg,
- Gospocki opravan kako da bi herceg.
- Prid njimi se vuku patancije na koli
- Kime grade tuku ti Turci oholi.
- Pedeset biše tih na konjih jazdije
- Ter u stup vele tih pet po pet hodije.
- Janičarske age biše deset tisuć,
- Svaki dobre snage, biti se mnogo vruć.
- Mnogi topičije prid njih su umići,
- Proside gidije s mladimi ditići.
- Svaki s pomnjom želi druga umit veće,
- Za kada car veli da gradi razmeće,
- I mnoge taraske vucihu unaprid
- Kin gradi ni daske ne stoje8 ni tvard zid.
- Svaki se hraniti htil listo za slavu,
- Da mu se j' braniti veće nego lavu;
- Svaki se ponosi piš mlad, barz kako hart,
- A u rukah nosi pukšicu, naglu smart,
- Niki strile i luk hodeći te volje
- Kakono gladan vuk da mori, da kolje.
- Na svakom berita kapenka najveća
- Bila, ka dohita doli mu niz pleća.
- Ti hode još u red od one falan'je
- Ka nigda podbi zled svim od Gad do Gan'je.
- Ovi cara štite, svaki ga zaklanja,
- Tere svitu prite da mu se poklanja
.
- Tisuć spahij jaše carevih s desnu tih,
- Svaki sablju paše, bodežni mač u svih;
- Na nikomu j' pancir, oklope na nikom
- I kože ljutih zvir strahotom velikom.
- Oprovda prid svakim štit s kopjem ponosi,
- Lipim redom svakim svaki se uznosi.
- S liva sulfatari jahahu u taj red,
- Prihudi patari, u kih je svaka zled.
- Tisuća i pet sat biše ih po broju,
- Spravni sablje pojat po mrazu, po znoju.
- Caru slide staze, gdi godi pribiva,
- Ter ga virno paze kad speći počiva.
- Za timi pak jaše množ Turak prez buke,
- Katipiriljer-baše ki paze odluke.
- Turci siromasi meu timi su mnozi,
- Čarnci i Čarkasi i ini ubozi.
- Za timi kamile, veli dromidarci,
- Za timi kobile, mazgi i magarci;
- Za timi kolove gvozdene do toli
- Potežu volove i jaci bivoli,
- Naparćeni hode svakojakih stvari
- Na svitu kih gode u vojskah se kvari.
- Prid patancijami pak šereg z Natolije
- Kako nebo oblak vdaleč polje krije.
- Prid tim karamanski takoj ide šereg,
- A uza nj bosanski taj Sokolović beg;
- Pored beg blagajski pod pas krila priteg
- I on podunajski na sablju se poseg.
- Baše z Rumanije jižjaše množ vela,
- Za da se boj bije gre opustiv sela,
- Uza nj beg z Morije, a s njim mnoge Turke11
- I on z Arbanije pri kom nisu surke,
- Neg junaci taki ki listo delije,
- Tere spravan svaki da se s trima bije.
- Arslan, beg budinski, Otmanova roda,
- Prid svimi Karinski gre tri milje hoda.
- Svakoga tih begov deset tisuć jaše,
- Nut bojnih šeregov, nut nesriće naše!
- Svakomu j' vojniku u ruci sulica,
- A na njoj za diku svilna horugvica,
- Nikomu j' na glavi šišak od železa,
- Nikomu j' u spravi čalma od meleza,
- Na njih čaplje vela perca su svijena,
- A orlova krela na štit pribijena.
- Tu štiti železni okrugli Surije,
- Tu maci bodežni, tu sablje azimije
- Vise im pri bedrah; niki kljum al nažak
- Nošaše u rukah a buzdohan sanžak.
- Pod nikim konj jugat, ali vran ali siv,
- A pod nikim durat, čarnorep, čarnogriv,
- Pod nikim jabučast, prozelen pod nikim,
- Pod nikim alatast s biligom razlikim.
- I pak ine svake, ke god se nahodi
- Na svit, konjske dlake u toj vojski hodi.
- I pišac to veće k njemu mnoštvo jaše,
- Jer ga se odveće svi boje i straše.
- Nigdir ni bešlije, darviša ni hože,
- Nigdir čelebije ki ne gre a može,
- Nigdir ni azapa ki pripregnuv si skut
- K toj vojski ne klapa na silna cara put.
- Svaki haramija družinu pokupi
- I svaki kazija ter su vojsku kupi.
- Tuj mnozi pastiri, tu mnozi čobani,
- Množi muzuviri i mnozi oglani
- Od živine stada pogoneći teku,
- Kadi vojska pada da kolju, da peku.
- Tu sarahorije dohodi koj ni broj,
- Kako kad se vije z gore pčelinji roj.
- Ta j' nosil motiku, ta j' lopatu nosil,
- Ta kosu veliku kon je travu kosil;
- Ta nosil zubacu, ta j' velu sikiru,
- Siljen i u plaču slideč tu nesmiru.
- Ta vojska u ta red petnadest dan projde
- Junja, ne hodeć vred, k Sarajevu dojde;
- I tote odsedči uščeka družinu,
- Šatore razvešči nikoko počinu;
- A k njoj se li palje ki god je junak zbran,
- Prenda po nj ne šalje sa svih četverih stran.
- Dvi ugarske milje gdi biše odsila,
- Polje, lug i spilje u dugo j' prikrila,
- a milju široko, ter peče ter vari.
- Zastavu visoko, horugve s dundari
- vide se daleko; nikogar ne mari.