Tobija (Šarić)/Glava 8.
← Glava 7.
|
Tobija (Šarić) |
Glava 9. →
|
1 Iza večere uvedoše mladića k njoj.
2 Tobija se spomenu riječi anđelovih, uze iz svoje prtenjače komad jetara i metnu ga na živo ugljevlje.
3 Tada uhvati anđeo Rafael zla duha i zatjera ga u pustinju gornjega Egipta.
4 A Tobija opomenu djevojku i reče joj : »Sara, ustani! Mi ćemo se danas, sutra i prekosutra moliti Bogu. Ove tri noći združit ćemo se s Bogom. A poslije treće noći bit ćemo u svojoj ženidbi.
5 Jer mi smo djeca svetaca i ne smijemo se združiti kao pogani, koji ne poznaju Boga.«
6 Oni ustadoše zajedno i molili su se oboje skupa postojano, da im se dadne zdravlje.
7 Tobija reče: »Gospode, Bože otaca naših! Neka te blagosivaju nebo i zemlja, more, izvori i rijeke i sve, što si stvorio u njima!
8 Ti si Adama satvorio od gliba zemaljskoga i dao mu Evu za pomoćnicu.
9 Ti znaš Gospode, da ja svoje sestre ne uzeh za ženu od razblude, nego od ljubavi k potomcima, koji će u sve vijeke blagosivati ime tvoje.«
10 Sara reče: »Smiluj nam se, Gospode, smiluj nam se i udijeli nam obadvoma dug život u zdravlju!«
11 U pijetle dozva Raguel sluge svoje, i oni izađoše zajedno da iskopaju grob.
12 Jer je mislio: »Možda je njemu isto onako, kao što drugoj sedmorici muževa, što pristupile k njoj.«
13 Kad su bili uredili grob, vrati se Raguel k svojoj ženi i reče joj:
14 »Pošlji jednu od sluškinja svojih, neka pogleda, da li je mrtav! Tad 6u ga pokopati, prije nego dan svane.«
15 Ona posla unutra jednu od sluškinja svojih. Ona stupi u sobu i nađe ih zdrave gdje lijepo spavaju zajedno.
16 Kad se vrati i donese taj radosni glas, stadoše Raguel i Ana, žena njegova, blagosivati Gospoda
17 I rekoše: »Zahvaljujemo ti, Gospode, Bože Izraelov, što se ne dogodi, čega smo se bojali!
18 Učinio si s nama milosrđe i otjerao od nas neprijatelja, koji nas je progonio,
19 I imao si milosrđe s obadva jedinčeta. Daj, Gospode, da te oni još više blagosivaju i da ti žrtvu hvale prinose za svoje spasenje! Neka tako upoznaju svi pogani, da si ti jedini Bog na svoj zemlji!«
20 Odmah zapovjedi Raguel slugama svojim, da grob, što su ga bili iskopali, opet zatrpaju, prije nego dan svane.
21 A ženi svojoj reče, neka zgotovi radosnu gozbu i spremi sve, što je potrebno na putu za hranu.
22 Još dade zaklati dvije ugojene krave i četiri ovna i ugotoviti gozbu za sve susjede svoje i za sve prijatelje svoje.
23 I zaklinjao je Raguel Tobiju, da ostane kod njega dva tjedna.
24 Od svega imanja svojega dade Raguel Tobiji polovicu i načini pismo, da druga polovica po smrti njegovoj, pripadne Tobiji.
← Glava 7.
|
Tobija (Šarić) |
Glava 9. →
|