Tobija (Šarić)/Glava 11.
| Tobija (Šarić) |
1 Vraćajući se stigoše jedanaestoga dana u Haran, koji je na po puta prema Ninivi.
2 Tada reče anđeo: »Brate Tobija, ti znaš, kako si ostavio oca svojega!
3 Ako ti je dakle s voljom, hajdemo mi naprijed! Družina sa ženom tvojom i sa životinjama neka ide polako za nama!«
4 Tobija je bio s tim sporazuman, i Rafael mu reče: Uzmi sa sobom nešto od riblje žuči! Trebat ćemo to.« Tada uze Tobija nešto od žuči, pa otidoše.
5 A Ana je sjedila svaki dan na putu navrh gore, odakle je mogla vidjeti nadaleko.
6 Dok je s onoga mjesta izgledala dolazak njegov, ugleda ga izdaleka i odmah poznade da ide sin njezin. I otrčavši javi mužu svojemu i reče: »Evo, dolazi sin tvoj!«
7 Uto dade Rafael Tobiji naputak: »čim dođeš kući, odmah se pokloni Gospodu, Bogu svojemu, i zahvali mu! Onda pristupi k ocu svojemu i poljubi ga.
8 I odmah namaži oči njegove tom ribljom žuči, što. je nosiš sa sobom! Jer znaj, da će mu se na¬skoro otvoriti oči, i vidjet;će otac tvoj svjetlost nebesku i veselit će se, kad te ugleda!«
9 Tada pas, koji je bio s njima na putu, otrča naprijed i dođe kao glasnik umiljavajući se repom svo¬jim i skačući od radosti.
10 Slijepi otac njegov ustade i htjede poteći. Ali stade posrtati. I dade ruku slugi i izađe ususret sinu svojemu.
11 On i žena njegova zagrliše ga i stadoše oboje plakati od radosti.
12 Tada se pokloniše Bogu i zahvališe mu. Nato sjedoše,
13 I Tobija uze od riblje žuči i namaza njom oči ocu svojemu.
14 Iza jedno po sata poče bijela zjenična opniea otpadati s očiju njegovih kao opniea jajinja.
15 Tobija je uhvati i izvadi iz očiju njegovih, te odmah progleda.
16 I stadoše hvaliti Boga, on, žena njegova i svi znanci njegovi.
17 Tobija reče: »Blagosivam te, Gospode, Bože Izraelov! Ti si me pokarao i opet si me iscijelio. I evo ja vidim Tobiju, sina svojega!«
18 Nakon sedam dana dođe i Sara, žena sina njegova, i sva družina zdrava, i stoka, kamele, mnogi novci ženini i oni novci, što ih je bio dobio od Gabela.
19 I pripovijedao je roditeljima svojim sva dobročinstva Božja, što mu ih bio učinio preko čovjeka, koji ga je vodio.
20 I dođoše Ahior i Nabat, sinovci Tobijini, radujući se s Tobijom i čestitajući mu za sve dobro, što mu bio iskazao Bog.
21 Sedam dana slavili su svadbu, i svi su se radovali radošću velikom.
| Tobija (Šarić) |