Sveta Rožalija/Dio treći/13
XIII. Prikaza kužnoga pomora u Siciliji.
Želite li znati višje? Još gledanje
- jedno ću vam dati na žalosno znanje.
Pero mi trepeće, ne da se primaknut
- k listu, premda neće nas se to zlo taknut.
Ne bojte se štiti, od vas nijednoga
- neće živa biti do došastja toga.
Ne znam, kuda, kamo zaneso se, gdi sam, -
- tako strašnog čuda jošter vidla nisam.
Čudna jedna vila, ružna, blida, žuta,
- noseći kup strila hiti strašno ljuta.
Maglu iz usti bljuje na način oblaka
- i istoga truje s maglom zdravje zraka.
Otrovom se hrani; šta se goder takne,
- mučno lik obrani, otrujući smakne.
Kakva je to vila? Ne more bit druga,
- nego je Smrt bila ili smrtna Kuga.
S kojih dojde strana, znati se ne more.
- Je li izbljuvana iz dna Etne gore?
Prid njom leti blidi Strah, a teško može
- da ju mršav slidi Glad, crn, suhe kože.
Strilja, i u koje kuće vrata zgađa,
- u naglom po troje mrtvih se nahađa.
Čudna bolest! Ružni napnu se mijuri
- na smrt, ako kužni gnoj iz njih ne curi,
i gorji od toga još čiri žegući,
- kano žestokoga od ognja gorući.
Ah, kud oganj ovi kao s vitrom ne priđe!
- Po selih, gradovih, svuda se raziđe,
niti je zlu lika, nit ga zadržava
- prah od bolesnika, niti mast, nit trava.
Pomoć je jedina: biži brat od brata
- i otac od sina, divojka od svata;
biži drug od druga, kći od majke svoje,
- ne zna smrtna tuga, komu jest rod koje.
Biži, - ali tko će od vile pobignut!
- Leteć, koga hoće, može strilom stignut.
Stigne, - nit pogleda kakav li je, tko je,
- udara brez reda na sve živo što je.
Nit se sa svim zlatom bogat ne otkupi,
- da k njegovim vratom ona ne pristupi.
Ili je siroma ter se snižno moli,
- ili svitlog doma, strilom valja doli.
Niti perom mojim niti iskaza s usti,
- kako zemlju svojim pomorom opusti.