Prijeđi na sadržaj

Sveta Rožalija/Dio treći/13

Izvor: Wikizvor
XII. Rožaliji, kad pozdravi divu Samoću, Ljubav svrhu puta prikaže, lipotu mista i cvitnjaka nebeskoga. Sveta Rožalija —  Dio treći 13
autor: Antun Kanižlić
XIV. Plač Sicilije. Skaže se Milosrdje imajući u ruci cvit od ružice. Pomor pristane. Prilika je Rožalije, proti kugi odvitnice.



XIII. Prikaza kužnoga pomora u Siciliji.

Želite li znati višje? Još gledanje

jedno ću vam dati na žalosno znanje.

Pero mi trepeće, ne da se primaknut

k listu, premda neće nas se to zlo taknut.

Ne bojte se štiti, od vas nijednoga

neće živa biti do došastja toga.

Ne znam, kuda, kamo zaneso se, gdi sam, -

tako strašnog čuda jošter vidla nisam.

Čudna jedna vila, ružna, blida, žuta,

noseći kup strila hiti strašno ljuta.

Maglu iz usti bljuje na način oblaka

i istoga truje s maglom zdravje zraka.

Otrovom se hrani; šta se goder takne,

mučno lik obrani, otrujući smakne.

Kakva je to vila? Ne more bit druga,

nego je Smrt bila ili smrtna Kuga.

S kojih dojde strana, znati se ne more.

Je li izbljuvana iz dna Etne gore?

Prid njom leti blidi Strah, a teško može

da ju mršav slidi Glad, crn, suhe kože.

Strilja, i u koje kuće vrata zgađa,

u naglom po troje mrtvih se nahađa.

Čudna bolest! Ružni napnu se mijuri

na smrt, ako kužni gnoj iz njih ne curi,

i gorji od toga još čiri žegući,

kano žestokoga od ognja gorući.

Ah, kud oganj ovi kao s vitrom ne priđe!

Po selih, gradovih, svuda se raziđe,

niti je zlu lika, nit ga zadržava

prah od bolesnika, niti mast, nit trava.

Pomoć je jedina: biži brat od brata

i otac od sina, divojka od svata;

biži drug od druga, kći od majke svoje,

ne zna smrtna tuga, komu jest rod koje.

Biži, - ali tko će od vile pobignut!

Leteć, koga hoće, može strilom stignut.

Stigne, - nit pogleda kakav li je, tko je,

udara brez reda na sve živo što je.

Nit se sa svim zlatom bogat ne otkupi,

da k njegovim vratom ona ne pristupi.

Ili je siroma ter se snižno moli,

ili svitlog doma, strilom valja doli.

Niti perom mojim niti iskaza s usti,

kako zemlju svojim pomorom opusti.