Sveta Rožalija/Dio četvrti/8
VIII. Rožalija svoju knjigu dovršujuć njoj napokon govori.
Dosta veće. Kako, u kojoj sam strani,
- istinito tako ja sve vam obznanih.
Sad na svrhu stigoh, zato pismo skraćam
- i k tebi se, knjigo putujuća, vraćam.
Ti iskaži s usti i s ričma mojima,
- kakav stan moj pusti raj doisto ima.
Ti namisto mene rod moj razgovori,
- koji od tuge vene i s plačem se mori.
Kad me majka gledat zaželi, na tebe
- milo će pogledat za utišit sebe.
Gdi ja stajah prije, ondi te nastani,
- u škrinjicu, gdi je biser moj, sahrani.
Pustoš stanje moje, dvor pribivalište
- i stanje je tvoje blaga sahranište.
Nek jest; nisam koja tebi nenavidim,
- jerbo da jest moja bolja srića, vidim.
To još ne ostavi: prije neg te sahrane,
- ljubljeno pozdravi sve od moje strane.
Reci "z Bogom" - njima pisat nejmam drugo,
- nego želim svima živit sveto i dugo.
To ću prosit Boga u molitvah vrućih;
- ja prosim svakoga, da me priporuči,
da se od sad tako podnesem i vladam,
- da napasno svako varanje nadvladam.
Jošter želim jedno: da dvor rajske dike
- nas srićne zajedno sastavi u vike.
Sva ova neka budu na veću slavu Božju i poštenje svete Rožalije